VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Donatori
World music asocijacije Srbije:



fondacija_za_otvoreno_drustvo_logo.jpg
Fondacija za otvoreno društvo - Srbija

grb_srbija.png
Министарство културе
и информисања
Републике Србије



grb_beograd.png
Град Београд


sokoj_logo_1.jpg
Organizacija muzičkih autora Srbije


erste_logo.jpg
Erste Bank a.d. Novi Sad


grb_jagodine.jpg
Град Јагодина


WMAS Records : Tradicionalna i World Music iz Srbije 

WMAS Records : Roots and World Music from Serbia 

Download the catalogue of WMAS Records >>


wmas_records_logo.jpg

„Krajnje je vreme da se suprotstavimo ovom glavnom blatnjavom toku, koji srozava muziku na običnu robu za žvakanje i jednokratnu upotrebu. Ono najkvalitetnije, najinventivnije i najmaštovitije u ljudima treba da izađe na videlo - a već toliko toga ima urađenog i neobjavljenog, i toliko toga će tek nastati”. (Veljko Nikolić-Papa Nik)

Diskografska kuća WMAS Records (etiketa „World Music asocijacije Srbije”), osnovana je 2007. godine sa ciljem da objavljuje tradicionalnu i world muziku iz Srbije. Osnivač i producent etikete je Oliver Đorđević. Albumi se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno.

WMAS Records je član Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Unije diskografa Srbije i SOKOJ-a.

Pojedina izdanja WMAS Records-a mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta na adresi: swminternetradio.podomatic.com

Recording company WMAS Records (within the „World Music Association of Serbia”)  was established in 2007 in order to publish recordings of roots and world music from Serbia.

Preuzmite katalog WMAS Records-a u pdf verziji >>

Download the catalogue of WMAS Records >>


WMAS Records:

Osnivač  i producent:
Oliver Đorđević

Contact:

World Music asocijacija Srbije
WMAS Records
ul. Save Kovačevića 2/4
35000 Jagodina - SERBIA 
PAK 580543

tel. 062 11 23 736

e-mail: etnoumlje@gmail.com
www.worldmusic.org.rs



VESTI IZ WMAS RECORDS-a:

JUBILEJ: 10 GODINA WMAS RECORDS-a
Povodom jubileja, 31. broj magazina „Etnoumlje” donosi kraću priču o našoj izdavačkoj kući.
preuzmite pdf >>
RECENZIJE ALBUMA WMAS RECORDS-a U fROOTS-u
Poznati engleski novinar Andrew Cronshaw je u aprilskom broju renomiranog world music časopisa fRoots recenzirao čak četiri albuma u produkciji WMAS Records-a.
DVA ALBUMA WMAS RECORDS-a NA WMCE 2015 TOP LISTI
Na uglednoj godišnjoj Top 150 World Music listi najznačajnijih svetskih diskografskih ostvarenja koja se formira na osnovu predloga članova Evropske radiodifuzne unije, našla su se dva albuma World Music asocijacije Srbije (WMAS Records-a), objavljeni 2015. godine (www.wmce.de/The-year-2015.html). Na 120. mestu je album Olge Krasojević i Pjevačke družine Svetlane Spajić „Sa Rudnika soko krila vije”, dok je na 138. mestu album Obrada Milića „Tradicionalna pesma i svirka iz Žegara”. Podsećamo da su u 115. broju najpoznatijeg world music magazina „Songlines” objavljene dve recenzije aktuelnih izdanja WMAS Records-a – albuma „Sa Rudnika soko krila vije” i albuma „Belenzuka pala s’ neba”.
WMAS RECORDS JE PROGLAŠEN ZA „IZDAVAČKU KUĆU GODINE”
Izdavačka kuća WMAS Records proglašena je drugi put zaredom Izdavačkom kućom godine u emisiji Disco 3000 na Radiju B92, 4. januara 2015. godine. Desetostruki cd box set grupe Institute proglašen je Izdanjem godine dok su se čak tri izdanja našla na godišnjoj Top listi ove ugledne radijske emisije koju uređuje i vodi naš poznati world music promoter Bojan Đorđević. Na sedmo mestu je album pevačke grupe „Ribaševke”, na četvrtom su Silardove „Narodne pesme vojvođanskih Mađara”, dok je najbolje plasirani album WMAS Recordsa „Serboplov 2” zauzeo treću poziciju.


Izdanja WMAS Records-a u Jugotonovoj i Metropolis Music prodavnici u Beogradu


Diskografska kuća WMAS Records (u sastavu World Music asocijacije Srbije), od 2007. godine objavljuje world i tradicionalnu muziku iz Srbije. Sva naša izdanja možete da kupite u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu (u ul. Nušićevoj 27), po promotivnim i veoma pristupačnim cenama, u prodavnici Metropolis Music Café u Beogradu, u Makedonskoj 21 (nekada prodavnica PGP RTS-a) i ''Dallas Music Shop-u'' (bivši „Mamut”, Sremska 2).

Izdanja možete poručiti i putem mejla: etnoumlje@gmail.com


DOSADAŠNJA IZDANJA WMAS RECORDS-a:


trogir_naslovna_web.jpg
DRAGOMIR MILENKOVIĆ
Trogir

(WMAScd284)
ISBN 978-86-89607-25-
3

Продуховљена електроника – тако би могла да се опишу новија стремљења Драгомира Миленковића, убедљиво представљена на овом албуму. Преливања разних синтисајзерских боја, дронови, хорске вокализације, одмерен темпо, уметникова нарација... Албум који трага за везом између човека, музике и космоса, посвећен старом приморском граду Трогиру на обали Каштеланског залива у Хрватској, у којем је аутор рођен.

wmas_records_selected_recordings.jpg
The First Ten Years of WMAS Records:
SELECTED RECORDINGS 2007-2017

(WMAScd283)
ISBN 978-86-89607-24-
6

Поводом десет година од оснивања етикете, објављен је компилацијски албум The First Ten Years of WMAS Records: Selected Recordings 2007-2017, са двадесет одабраних песама различитих жанровских усмерења. Ово промотивно издање наћи ће се и на штанду Србије на WOMEX-у 2017, као добар репрезент овдашње world music продукције. За претходна два WОМЕX-а, тим World Music асоцијације Србије је такође приредио по једну луксузно опремљену аудио публикацију: Balkan Soul: Guide to World Music in Serbia (2015) i Serbia: Living Tradition (2016). 

vladimir_nikic_vlati_wmas_records.jpg
VLADIMIR NIKIĆ
Vlati

(WMAScd278)
ISBN 978-86-89607-23-
9

Сетно, мисаоно, преиспитујуће, а истовремено, нежно, уздржано и ненаметљиво, поново осваја музика Владимира Никића. Уздижући се над познатим фундусом балканског фолклорног звучног наслеђа распршеног у медитативном прелудирању хармонике у неким старим нумерама које до сада нису објављене („И душа ми спава“, „Трапава кобила“) или разложеног у изненађујућим, музикалним, понекад макамским пасажима двојице кларинетиста у новим композицијама („Бајкал“, „Овлаш“, „Сестра Клара“, „Иде, иде, па стане“), у транснационалној, безвременој и надгеографској музичкој фузији, а уз помоћ пријатеља из различитих музичких жанрова, Владимир Никић и даље трага за непоновљивим ауторским изразом. Као да се музичке мисли које је испредао у прошлим албумима ненаметљиво али упорно настављају, овога пута у снажнијем ослањању на западне традиције из 20. века, џез и фјужн, убеђујући нас да у свим нашим уметничким и идентитетским, заправо животним трагањима, није сврха у томе  да стигнемо до одредишта, већ да суштину, па и радост лутања, треба тражити у путовању сâмом.
Селена Ракочевић

cd_dragomir_milenkovic_vizionarenje.jpg
DRAGOMIR MILENKOVIĆ
Vizionarenje
(WMAScd277)
ISBN 978-86-89607-22-2


Vizionarenje je album čiji zvučni svet predstavlja sintezu dva ključna elementa. Prvi je muzičke prirode i temelji se na iskustvima stvaralaštva Milenkovićevog sastava Hazari, te se u tom smislu slobodno može reći da ovo izdanje na neki način vuče nasleđe iz poetike niškog ansambla. Svakako, ono se ogleda u etno/world music senzibilitetu, koji čini okosnicu Vizionarenja. On je prisutan već u prvoj numeri „Guru tatva” i prožima se kroz ostalih četrnaest – „Mistični izaslanik”, „Poreklo sedmice”, „Razigrani um”, „Vizionarenje”, „Nirdala”, „Sahasrara”, „Kulture istoka”, „Reptili”, „Izgubljena zemlja”, „Kada misliš da si u bezizlazu”, „Pravila kojih se treba držati”, „Šaman”, „Astrologija” i „Tri prstena Saturna”.
Osnovni princip kojim se Milenković vodi pri stvaranju muzičkog toka je tumačenje egzotičnih folklornih fragmenata na sazu, kavalu i perkusijama, koje umetnik dodatno obogaćuje elektronski generisanim materijalima – ritmovima, synth-ovima, pad-ovima, drone-ovima, naracijama i vokalizama. Kao konačan rezultat ovog procesa nastaje tembrovski bogato zvučno tkivo, u kojem autor prelazi put od etno izraza do ambijentalne/new age muzike.
Ovakvo ezoterično raslojavanje zvučnog univerzuma Vizionarenja svakako je ishod kompozitorove potrage za inspiracijom izvan muzike, u zen budizmu i alternativnoj psihologiji, te praksama joge i meditacije. Upravo ova vanmuzička sfera čini drugi ključni element albuma, i ona u velikoj meri određuje karakter izdanja. On je meditativne prirode i umeren u ekspresiji, na šta, uostalom, sugeriše i većina naslova numera. Takva je prva polovina Vizionarenja (od „Guru tatve” do „Sahasrare”), u kojoj nema dramatičnih momenata po kojima bi se izdvojio određen muzički segment, već se stvara utisak da je čitav tok ujednačen, uravnotežen, dinamički smiren i kao izliven iz jednog komada. Druga polovina albuma nudi slušaocu raznovrsnija raspoloženja. Na primer, u „Kulturama istoka” Milenković se poigrava melodijskim mislima orijentalnog prizvuka, dok zvučni efekti „Reptila” i „Šamana” vode slušaoca u misticizam, odnosno svet magijskih rituala. Sve ovo su različita lica Vizionarenja, kojima se autor na osoben način udaljava od muzički introvertnih i refleksivnih trenutaka, da bi im se, kao nakon transcendentalnog iskustva, na kraju vratio, zaokružujući album komadima „Astrologija” i „Tri prstena Saturna”.
Nema sumnje da će Vizionarenje naći svoje mesto među novom publikom, te osvojiti simpatije slušalaca, naročito onih koji smelo istražuju duhovne prostore muzičkog sveta. Bez obzira na to što izdanje poput Vizionarenja verovatno ne predstavlja ništa novo za dugogodišnje pratioce dela Dragomira Milenkovića, sigurno je da istinskim obožavaocima njegovog stvaralaštva neće smetati da se još jednom „okupaju u istoj reci”.
Nikola Pejčinović

cd_veljko_neda_igra_za_frulu_i_klavir.jpg
VELJKO I NEDA
Igra za frulu i klavir
Producenti: Dragan Nenadić i Oliver Đorđević
(WMAScd275)
ISBN 978-86-89607-21-5

Mladi i zreli. Sa osamnaest godina snimili su muziku punu nežnosti, sentimentalnosti, melanholije, kontemplacije, elegije... Veljkova kompozitorska inspiracija kao da prevazilazi njegovu mladost. Izbor kompozicija drugih autora takođe jednim delom pokazuje netipične mladalačke sklonosti, kao što je npr. slučaj sa Dugićevom temom „Zov za nedostižnom lepotom”, a stihovi jedine tradicionalne narodne pesme na disku („Marijo, ćero mori”), donose dosta ozbiljnu temu, ostvarenu kroz dijalog majke i ćerke.
Zreli su i po tome što su se odvažili da snime zvuk u najvećoj meri satkan od klavira i frule (odnosno duduka), što nije u Srbiji popularna duo-kombinacija, niti je naivna, ako govorimo o dostizanju pravog sklada i lepote spoja. Veljko i Neda se svirački dopunjuju, nadovezuju, inspirišu, slažu. Na fruli i duduku, Neda sasvim prirodno razvija melodije, fraze i pasaže u okruženju tonova, akorada i ritmičkih sekvenci klavira. Iako je spoj nekog od ova dva autentična pastirska duvačka instrumenta sa klavirom – na način na koji ovu ideju realizuje dvoje mladih umetnika – verovatno bio dovoljan da ispuni prostor čitavog albuma, zvuk ipak povremeno dobija proširenje uplitajima vokala, darabuke, rain stick-ova i kahona. Nisu to samo osvežavajući trenuci, već i pokazatelji umetničke širine mladog Veljka Nenadića, koji osim izuzetne sviračke veštine i kompozitorske mašte, poseduje i odlično uvo za usklađivanje nešto većeg izvođačkog tela.
Zreli, ali ne i starmali. Pored mnogih epizoda sa impresionističkom „kadrovima”, te atmosferom promišljanja, zanesenosti, nutrenja, pa i skrivene sete, suočavamo se i sa udarima nesputane energije, snage i poleta. Tada, posebno u vezi sa deonicom klavira, uviđamo kako u jednoj osobi može neraskidivo da bude jedinstvo svirača i kompozitora. Veljko to objašnjava kroz veći (autorski) deo albuma, a ubedljivo zaključuje numerom „Kontrast”. Zrela, rapsodična stvar, u kojoj se smenjuju „rafting” divljina i – rečeno u duhu narodne lirike – „ašikovanje” na skrovitom mestu. Sasvim mladalački.
Marija Vitas

smilja_kotur.jpg
СМИЉА КОТУР
Песме из Јасеновца
(WMAScd273)
ISBN 978-86-89607-19-2

Смиља Котур је, у деветој деценији живота, (и након скоро три деценије певачког затишја!) стекла ново певачко друштво, овог пута у кругу певача најмлађе генерације из Београда. Ове девојке показале су велику приврженост и љубав према Смиљи и јасеновачкој песми и уложиле доста труда да је савладају и пропевају. Смиља се, тако, потврдила као посвећен учитељ и казивач, a надамо се да ће ове, од миља назване „унучице” достојно носити и са пажњом надаље неговати певачки оживљену јасеновачку традицију, што је, верујемо, један од главних домета овог целокупног подухвата.
Како то често бива, сусрети са приљежним, заинтересованим слушаоцима покренули су, након неког времена, читаву лавину песама из певачевог сећања. Неке су за албум одабране у последњем тренутку, уочи самог снимања. Један од главних критеријума при том избору био је старина и аутентичност напева или саме песме, отуда је доста оних отпеваних на стари глас, док већина овде уврштених песама које се певају у плетеном колу (Вијало се перо пауново, Ој, дјевојко што у коло нећеш, Ој, дјевојко, узвијојло, Мајка ј’ Мари косе плела) јесу изванредни примери усмене поезије чије варијанте већ налазимо  у одличним антологијама и прегледима српских народних песама из Западне Славоније односно Хрватске. Надамо се да албум доприноси и на том, последњих деценија обновљеном, веома замашном пољу истраживања са таквим неимарима какви су Славица Гароња и Здравко Крстановић. Гароња је водећи истраживач и антологичар усменог стваралаштва са подручја Западне Славоније која је, између осталог, на светло дана изнела непроцењиво вредне колекције сакупљача с краја 19. и почетка 20. века, оне Симе Д. Милеуснића и Милана Обрадовића. Здравко Крстановић уредио је обимне антологије усменог и писаног песништва Срба из Хрватске највишег уметничког домета. Њихове темељно и систематично приређене антологије биле су од помоћи приликом рада на овом албуму.
Светлана Спајић

vrelo_cuvam_ovce.jpg
VRELO
Čuvam ovce
(WMAScd267)
ISBN 978-86-89607-15-4


Prepustiti se muzici ne znajući gde će te tačno odvesti – to je prvi i možda najjači utisak kada je u pitanju novi, dugo očekivani kompakt disk grupe Vrelo. Njihov drugi studijski album pod nazivom Čuvala sam ovce ili Sheperdess (Čobanica) u engleskom prevodu nudi deset pesama u jedinstvenom muzičkom izrazu ove uspešne world music grupe iz Rume. U jednom opisu kaže se da je Vrelo „umetnost, kultura, zabava, burleska... Muzika za kolo, ritual, dens arenu”. I to nije toliko čudan spoj – kao što je, na primer, jedna od najpopularnijih gitarskih rok melodija svih vremena postala čuvena Hačaturijanova Igra sabljama, zasnovana na jermenskom folkloru, u izvođenju Dejva Edmundsa, tako nas i prva numera „Čuvam ovce” momentalno hvata za ruku i odvlači u „rok kolo” koje u ovom slučaju može da bude i grupni i solo ples ili čak „šutka” ako se kojim slučajem nađete na njihovom koncertu.
Sve aranžmane i adaptacije tekstova pesama potpisuju Nataša i Stanko Tomić, a pored njih tu su i vokali: Marijana Bizumić, Ivana Jovanović, Brankica Ivanković, Maja Martić, druga Ivana Jovanović, kao i Zlatko Sakulski (bubnjevi, perkusije), a pojačanje grupi na snimanju albuma bili su Dejan Sparavalo (violina), Boris Birač (čalgija) i producent Vojislav Aralica (gitare, klavijature, programiranje).
World music je opšta odrednica za njihovu svirku, a oni sebe stilski određuju kroz alternativni etno, etno-rok, pank, rege, dab, tehno, fjužn. I zaista, sve se to može prepoznati u ovim numerama koje su mahom inspirisane muzikom sa našeg podneblja. Iako je na omotu CD-a spisak od deset naslova, može se figurativno reći da je taj broj malo veći jer je nekoliko numera nastalo spajanjem tekstova različitih pesama. „Kućo moja” je objedinjena sa pesmom „Volela bi’ neg što oči vide”; u pesmu iz Istre „Trajna nina nena” ubačen je novi refren. „Kanarejka” je spoj dve ruske tradicionalne pesme, a svadbarska – „Anđel mladoženja” – sada u refrenu ima deo krajiške pesme „Vetar duva sa Previje” (nema moje Anđelije). Najzanimljiviji momenat sa ubačenim strofama drugih pesama jeste kada one prvoj daju neko novo značenje, što je i slučaj sa „Anđel mladoženjom” – na kraju priče o prosidbi čujemo da Anđelije ipak nema – i pesma odjednom postaje ljubavna priča sa tužnim krajem. I muzički deo je veoma zanimljiv – od upečatljivog ritma na početku, preko prvih slogova ’ja-oj’ do pratećih vokala koji daju naročitu dinamiku tekstu. Uopšte, Vrelo odlikuju sjajni aranžmani koji promišljeno prate teksove pesama i na pravi način ih ističu. Primer za to je i pesma „Oči moje” (u originalu se pevala na bas) u kojoj se strofe više recituju nego što se pevaju što ovu lepu ljubavnu ispovest čini još efektnijom – Oči moje graoraste boje, pita Mile da budu njegove; kada bi’ mu svoje oči dala čime bi’ ga sutra pogledala?
Jedina potpuno autorska numera na CD-u, „Bolovi”, ne izdvaja se previše od ostalih, pošto su intervencije u tekstualnom i muzičkom smislu zastupljene u svakoj pesmi, ali se ipak na osnovu stihova može naslutiti da je novijeg datuma (’sanjala sam da ne mogu da spavam’...’čemu priče koje nisu naše’) kao i po kraju pesme koji zvuči kao neka orijentalna vokalna improvizacija, a zapravo je u pitanju refren koji je kompjuterskom tehnikom pušten unazad. Pesme sa najtvrđim zvukom su „Kućo moja” i „Povenulo sve” (originalnog naziva „Moj dragane, ružo rana”), a takođe u dve je primetniji uticaj romskog stila muziciranja – najviše zbog sjajnog Dejana Sparavala i njegove violine. To su numere „San me mori” – pesma koju možemo lako da zamislimo kao podlogu nekoj sceni iz Kusturičinih filmova, i „Trajna nina nena” gde kao da se volšebnim putem spojila grupa Kal sa Nirvanom. Numera kojom nas Vrelo dovodi do kraja muzičkog putovanja je „Morava” – još jedan primer pažljivog odabira instrumenata – sada su perkusije te koje kroz celu pesmu izazivaju napetost i kao da nagoveštavaju zlokoban završetak priče i Jeleni i Magdaleni.
Povezivanje pojava i stvari koje naizgled nemaju veze jedna sa drugom jeste jedna od bitnih odlika kreativnosti, a world music je baš zato idealan – tu su sva vrata otvorena i umetnicima pružena mogućnost da iskažu sve svoje najrazličitije muzičke ideje. Kako bismo inače ikada mogli da zamislimo pevanje na bas iz Bosanske krajine i dab sa Jamajke zajedno? Ili gitarski zvuk poput Green Day-a ili Nirvane protkan kroz sazvučja balkanske muzike? Dobra stvar je što zahvaljujući ovim modernim muzičkim pastirima ne moramo da zamišljamo – i na ovom CD-u Vrela očuvane su stare vrednosti u stihovima koje oni biraju da prezentuju publici, i dodate nove u vidu izvrsne svirke i interpretacije.
Ivana Ljubinković

vasil_25_godina.jpg
VASIL HADŽIMANOV
25 godina rada
(WMAScd265)
ISBN 978-86-89607-18-5


Većina ljudi je čula za Vasila Hadžimanova, za njegov rad, VH bend, porodicu, ali mnogi zapravo ne poznaju širinu Vasilovog rada i projekte koje je stvarao. Vasil je autor čiji uspeh ne može da se meri uspesima na top listama ili enormnom prodajom muzičkih izdanja. Njegov uspeh se meri muzikom koja ostaje i koja privlači ljude da dođu na koncerte, ponovo i ponovo. Povodom obeležavanja dvadesetpetogodišnjice rada, umesto Greatest Hits kompilacije VH benda, napravljen je jedan malo širi izbor muzike koju je radio sa nekoliko sastava, počevši od trija Sveti bubnjara Marka Đorđevića, preko trija gitariste Tonija Kitanovskog, zatim Bace Quartet-a, da bi se kompletiralo sa uspešnim duom sa pijanistom Bojanom Z, kao i zajedničkim muziciranjem Vasila i njegove ćerke Marte.
Vasilov uzor je legenda fjužn džez muzike, Džou Zavinul/Joe Zawinul (Vasil Hadžimanov Band: „Zawinul Wannabe”), čovek koji je tokom cele karijere u svojoj muzici spajao različite kulture i njihovu muziku i melodije u nešto značajno. Na sličan način, i Vasil spaja više tradicija u jedno. U njegovoj muzici takođe se spajaju razigranost, međuigra sa muzičarima i istraživanje kroz improvizacije, karakteristične za džez muziku, ali sve to izraženo kroz žestinu i direktnost roka (VHB: „Briga o Životu”) i sa uticajima muzike sa balkanskog podneblja.
Navikli smo da Vasila slušamo kako svira na električnim klavijaturama i sintisajzerima, dok su njegov stil i umeće na klasičnom klaviru bili potisnuti. Album El Raval koji je realizovao sa vodećim makedonskim džez muzičarima – bubnjarem Alekom Sekulovskim i basistom Martinom Đakonovskim – nešto je najbliže klasičnom džezu što je ikada uradio. Taj trio je crpeo inspiraciju iz tradicije slavnih džez trija poput slavnih Oskara Pitersona (Oscar Peterson), Bila Evansa (Bill) i Kita Džereta (Keith Jarrett). Izdanje El Raval je inicirao i producirao Vasilov dugogodišnji saradnik i prijatelj, gitarista Toni Kitanovski, čije ime može da se primeti na više numera na ovoj kompilaciji.
Možda je vizija o pan-globalnoj muzici najviše realizovana projektom Bace Quartet, koji predvode dvojica perkusionista – jedan iz Makedonije, drugi iz Libana – Aleksandar Petrov i Bašar Kalife (Bachar Khalife), a njima se pridružuje i kavalista Teodosij Spasov. Način na koji ovaj kvartet komunicira preko svojih instrumenata je začuđujući jer podseća na džez sastav koji svira improvizovanu etno muziku. Šteta što na kompilaciju nije uvrštena neka numera sa drugog albuma ovog kvarteta, jer je na njemu zabeležena i inicijalna saradnja Vasila sa Bojanom Zulfikarpašićem, koja je kulminirala zajedničkim nastupima dvojice vrhunskih muzičara. Tema „Ohrid” je jedna od najlepših koje je Vasil ikada napisao i nalazi se na trećem albumu VH benda. Međutim, u duu sa Bojanom Z, ova popularna tema koja ovde traje 8 minuta, plodno je tlo na kojem su pijanisti mogli da pokažu svoje improvizatorske veštine i suptilnost.
Autori koji stvaraju u različitim podžanrovima, makar i u jednoj širokoj kategoriji kao što je džez, istinska su retkost. Oni koji to urade obično ruše mostove iza sebe koji su im pomogli da dođu do tog mesta. Kao što ova retrospektiva pokazuje, Vasilovi interesi idu mnogo dalje od samo jednog podžanra u džez muzici, ali je njegov kredibilitet nepromenjen u bilo kojem od njih. To što izdanju 25 godina rada nedostaje je još jedan cd sa više posebnih i retkih trenutaka u njegovoj muzičkoj karijeri, kakva je, na primer, filmska muzika (ovde predstavljena numerom „Sestre” iz istoimenog filma). Ali, džez nije samo širina već i hrabrost da se istraje u žanru koji je na marginama. Ova kompilacija je dobar početak i putokaz za sve kojima je Vasilov rad nepoznanica, ali i za ljude koji ga poznaju preko VH benda.
Nenad Georgievski

belenzuka.jpg
Томка Пауновић и Драгица Жунић
Милољуб Шаковић и Мирољуб Ракетић
БЕЛЕНЗУКА ПАЛА С' НЕБА
Продуцент: Оливер Ђорђевић
Уредница издања: Марија Витас
(WMAScd258)
ISBN 978-86-89607-16-1


Jedan od pohoda tima okupljenog oko „Etnoumlja” i WMAS-a na muzičke tradicije koje su i danas itekako žive i prisutne (ali ne i srazmerno vidljive), uključio je i pesme, odnosno pevanje izvika, i rezultirao kompakt diskom Pesme izvika – terenski zapisi, izdatim krajem 2014. godine. Tom prilikom, usklađenošću glasova i nijansiranjem arija, izdvojila su se dva para interpretatora – muški (Miloljub Šaketić i Miroljub Raketić) i ženski (Tomka Paunović i Draga Milićević), a susret je izrodio ideju da se istim parovima pruži veći zvučni prostor, što je i ostvareno već jula meseca 2015. Dragu je, zbog smrtnog slučaja, u porodici, uspešno zamenila Dragica Žunić, bojeći ženski dvojac tamnijom paletom. Belenzuka pala s’ neba predstavlja presek od 22 odabrane numere pesama izvika; disk otvaraju pesme pastoralne tematike, a završavaju one sa ljubavnom. Omot, svedeno dizajniran, donosi detalj sa ćilima porodice Paunović, a tekstovi pesama, biografije interpretatora i kratak prateći osvrt na izdanje autorke Marije Vitas smešteni su sa njegove unutrašnje strane.
Intenzivno pevanje, uz istovremenu slivenost glasova isprepletenih i međusobno zavisnih sa zajedničkim ciljem neprekidanja niti, zvuk koji hrli napred, hipnotički putujući kroz vreme i prostor – najbolje opisuju utisak prilikom preslušavanja kompakt diska. Svaka pesma je svet u malom, a njihovim nizanjem, u različitim metrikama – osmeračkim, deseteračkim, alterniranim šestercima i sedmercima, alterniranim šestercima i osmercima, dolazi se do monumentalnosti vokalnog izraza, prožetog nenametljivim, kratkim komentarima pevača o svojim pevačkim iskustvima, koji na spisku pesama nisu posebno numerisani.
Kod muškog para primetna je za nijansu slivenija boja glasova, kao i raznovrsnost u kombinovanju metričkih sklopova u okvirima zakonitosti krojenja melodije (alternacije šesterca, sedmerca i osmerca, šesterca i osmerca) pri čemu su veoma interesantne numere „Zeleni se otava” i „Krca, krca nova kola”. Ženski par se, sa druge strane, drži simetričnog osmerca, suptilnijih tekstualnih sadržaja, i neprimetnog igranja koloritom, sa nešto tamnijim Draginim počecima u odnosu na srednji i završni deo pesama, u kojima se, usled podizanja intonacije i sama boja čini svetlijom, što je najočiglednije u numeri „Oj, livado, oj, zelena”.
Zanimljiva kompilacija koja predstavlja zaokruženje „Etnoumlje”- i WMAS-novovaroške terenske priče izvika. Barem za sada.
Suzana Arsić

vojvodjanski_gajdasi.jpg
ВОЈВОЂАНСКИ ГАЈДАШИ : ТЕРЕНСКИ ЗАПИСИ
Продуцент: Оливер Ђорђевић
Уредница издања: Марија Витас

(WMAScd268)
ISBN 978-86-89607-17-8


WMAS records nas je, još jednom, obradovao izuzetnim muzičkim blagom: terenskim snimcima gajdaša iz Vojvodine. Ovoga puta vredna ekipa se obrela u Sivcu i Kikindi, i tom prilikom, od današnjih uzornih pregalaca i čuvara muzičke tradicije, starije i mlađe generacije, zabeležila svirku, bećarce, šalajke i kazivanja. Posebna knjižica, kao dodatak pakovanju, donosi (pored nekoliko pažljivo odabranih fotografija, od kojih je svaka za sebe posebna slika sa bezbroj metafora) živopisan putopis autorke Marije Vitas, jedne od članova marljive grupe, opisujući kratko ali informativno i veoma slikovito, dva sparna julska dana 2015, provedena na terenu, podsećajući svakog terenskog entuzijastu na slatke muke jednog ovakvog poduhvata. Informativni tekst u kom su sadržani podaci o gajdama kao instrumentu (delovima, tipovima, načinu izrade) jeste kraća verzija obimnijeg rada koji je objavljen u 28. broju magazina „Etnoumlje”, autora Borisava Miljkovića, etnomuzikologa i, pored toga, gajdaša.
Na disku je zastupljena svirka na velikim i malim gajdama, zanimljiv izbor predstavljaju varijante numera, a pun zvuk ovog instrumenta posebno dolazi do izražaja prilikom sviranja na velikim gajdama („Gajdaško kolo” „Paorsko kolo”...), dok male gajde donose reskiji i svetliji ton. Numere su prožete delovima kazivanja gajdaša (Vanja Ilijev, Maksim Mudrinić, Milorad Dobrosavljev, Ognjen Ognjanović, Igor Popov, Branislav Zarić, Božidar Simeonov) i bećaruša, približavajući slušaoce tradiciji sa jedne, ali i samim kazivačima sa druge strane, njihovim iskustvima prilikom susreta sa instrumentom, počecima sviranja, doživljajima i korisnim informacijama o ulozi instrumenta, pridevima koji ga krase itd.
Veliki je užitak slušati bećaruše (Zdravka Gecić i Verica Maričić) koje svojim glasovima mekane boje naležu na gajdašku liniju, prenoseći slušaoca u ne toliko davna vremena kada su gajde bile neizostavni pratilac muzičkog života u Vojvodini („Po livadi pala kiša rosulja”, „Kad zasija sunce nad Banatom”), mada, ni sami gajdaši kada zapevaju, ne zaostaju za njima (vojvođanske gajde imaju tzv. laktaču, te uz njih gajdaš može i da peva). Disk je, pored vrsnih vojvođanskih gajdaša (čija su imena i podaci uredno navedeni na poslednjoj strani knjižice) obogatio i gost iz Bugarske, svirajući na trakijskim gajdama, u duetu sa banatskim malim gajdama (bez borduna) nešto življu verziju „Paorskog kola”, uz specifične bugarske ukrase. Originalnu ideju čitave koncepcije donosi poslednja numera na disku, koja je, zapravo, sklop zvukova gajdi, nastalih usled „prekida u svirci i ponovljenih izvođenja”, u kojoj su se otelotvorili zvukovi jarića…
Divno putovanje paorskom Vojvodinom, tokom vrelih, letnjih dana…
Suzana Arsić

cd_obrad_milic_naslovna.jpg
ОБРАД МИЛИЋ
Tрадиционално пјевање, гуслање, свирка на диплама и приповедање из Жегара у Далмацији
Суиздавач: Удружење „Ринг Ринг”
Ауторка пројекта: Светлана Спајић
(WMAScd257)
ISBN 978-86-89607-13-0

Обрад Милић, диплар, гуслар, певач и приповедач, један је од водећих српских традиционалних уметника данашњице. Рођен је у Жегару у Далмацији 1938. године, а традицију је усвајао од најранијег детињства,  усменим предањем, највише  од оца Богдана, чувеног гуслара, и од других гуслара, диплара и певача. Жегар је познати дипларски крај (жегарске дипле се узимају и као посебан подтип овог инструмента). Временом је, учећи самостално и подражавајући старије свираче, Обрад израстао у једног од водећих диплара Книнске Крајине (уз  Тодора Комазеца, који је преминуо  2003. у избеглиштву у Србији,  родом такође из Жегара). Данас је Обрад један од последњих аутентичних живих диплара, а као и сваки врхунски традиционални уметник, Обрад је развио свој особен свирачки стил и временом уобличио двадесетак дипларских арија (својих јединствених свирачких образаца).
„Обрад Милић-традиционална  песма, свирка и приповедање из Жегара, Далмација” први је самостални албум овог свестраног уметника. Осим дипларске свирке на два типа дипала (дебеле и танке) уметник је овде представио и друге традиционалне облике примерене соло извођењу. Обрад влада свим појединачним и групним певачким традиционалним облицима из свог краја (грокталице, ојкалице, орзалице, канталице, позивнице) и краћим усменим формама (здравице, набрајалице, почаснице, шаљиве приче и др.) Његов гусларски опус  укључује и врло ретке примере епског усменог стваралаштва везане за догађаје из Првог светског рата и песме о исељавању народа ове области  у Америку. Из гусларског опуса издваја се снагом и аутентичношћу епска песма „Aтентат у Сарајеву“ која је први пут сада забележена, и то у пуном облику.
Марија Витас

cd_olga_krasojevic_naslovna.jpg
ОЛГА КРАСОЈЕВИЋ И
ПЈЕВАЧКА ДРУЖИНА СВЕТЛАНЕ СПАЈИЋ
Са Рудника соко крила вије
(WMAScd251)
ISBN 978-86-89607-09-3
Продуцент: Оливер Ђорђевић
Уредница издања: Светлана Спајић


Олга Красојевић је један од највећих светских традиционалних уметника за које знам, уједно и један од најбољих педагога. Овај албум проистекао је из нашег вишегодишњег пријатељевања и певаније приликом сусрета у манастиру Враћевшници, Крагујевцу, Крушедолу, Београду. Сваки заједнички тренутак провеле смо на најлепши могући начин, певајући и радујући се једни другима. Прва група коју је подучавала у Београду била је Китка, амерички вокални ансамбл из Сан Франциска, 2013. године. Од тада смо као домаћи и редовно се посећујемо. Данас је око ње у престоници кружок од скоро двадесет младих певача.  Сваки Олгин долазак је вансеријски догађај за ове девојке. Оно што је од детињства памтила и учила, деценијама певала и усавршавала, она са невероватном лакоћом преноси млађима. Озбиљност и дубоко поимање традиције, професионализам, посвећеност, нежност, снага, издржљивост, животна радост, то су особине које красе ову, по свему изванредну жену и уметницу [...]
Светлана Спајић

pesma_izvika_omot.jpg
ПЕСМА ИЗВИКА
Теренски записи
(WMAScd254)
ISBN 978-86-89607-12-3
Продуцент: Оливер Ђорђевић
Уредница издања: Марија Витас


Nakon diska sa pesmama u izvođenju ženske izvorne grupe Ribaševke (2014), World music asocijacija Srbije je krajem iste godine objavila još jedan kompakt disk sa tradicionalnom muzikom, pod nazivom Pesme izvika – terenski zapisi. Snimanje materijala obavljeno je na dve smotre narodnog stvaralaštva: „Bez izvora nema vode”, u Rožanstvu, 19. avgusta 2014, i dva dana kasnije u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu na Festivalu „Svet muzike“ (snimci iz Sirogojna nisu ušli u uži izbor za disk), kao i prilikom posete Društvu za negovanje tradicionalnog pevanja izvika u Novoj Varoši, 20. avgusta 2014.
Disk obuhvata 25 pesama koje su izveli muški, ženski i mešoviti parovi pevača, kao i dečiji parovi, a pored toga i 5 odlomaka iz intervjua sa raznim kazivačima Izdanje je opremljeno i pratećom knjižicom, u kojoj se nalaze fotografije pevača i eseji o pevanju izvika, iz pera etnomuzikološkinja Marije Vitas i Marije Raković. U prvom eseju, nazvanom „O gromovima i draguljima”, Marija Vitas nam dočarava svoje utiske sa terena i intenzivne emocije i doživljaje sa snimanja i druženja sa pevačkim grupama, naglašavajući da je izvika „nešto što se ne zaboravlja”. U eseju „Usjecanje uz kazan i drugde”, Marija Raković daje kraće, stručno objašnjenje pesme izvika, uz naglašavanje osnovnih karakteristika i zakonomernosti oblikovanja ovakvog načina pevanja.
Pevanje izvika se od 2012. godine nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, a nacionalni Komitet za nematerijalno kulturno nasleđe namerava da komisiji Uneska predloži pesmu izvika kao deo nematerijalnog kulturnog dobra čovečanstva.
Slušajući kompakt disk Pesme izvika – terenski zapisi, imamo priliku da osetimo svu energiju i snažan izraz koje poseduje ovo blago naše vokalne tradicionalne muzike.
Marija Šekularac

szilard_mezei_narodne_pesme.jpg
SZILÁRD MEZEI Túla Tiszán innen Ensemble
Vajdasági magyar népdalok
Mađarske narodne pesme iz Vojvodine
dupli album
(WMAScd252/253)
ISBN 978-86-89607-10-9


„Moja prvenstvena namera je da projektom „Vojvođanske mađarske narodne pesme” na svoj skroman način doprinesem očuvanju i oživljavanju veoma bogate muzičke baštine, specifične za prostore u Vojvodini gde žive Mađari, sa sredstvima improvizovane muzike i savremene komponovane muzike, uz učešće kreativnih muzičara iz Vojvodine i Srbije sa kojima sarađujem niz godina. Projekat je omaž etnomuzikologu Anikó Bodor (1941-2010) - pesme su uzete iz njenih zbirki narodnih pesama vojvođanskih Mađara”, ističe Silard.
Napominjemo da je WMAS Records imao tu čast da po prvi put objavi neko Silardovo izdanje u Srbiji, s obzirom da je sve dosadašnje albume ovaj muzičar evropskog renomea objavljivao za inostrane izdavačke kuće.

ribasevke_listaj_goro.jpg
РИБАШЕВКЕ
Листај горо
(WMAScd255)
ISBN 978-86-89607-11-6

Продуцент: Оливер Ђорђевић
Уредница издања: Марија Витас


Женска певачка група „Рибашевке” истрајно негује изворну песму ужичког краја. Своје деловање група започиње 1979. године. Певачко умеће развијале су од детињства, а песма је постала саставни део њихових живота. „Ми смо се од малих ногу дружиле и заједно певале. Научиле смо песме од наших баба”, каже певачица Рада Кукањац. Њихови први музички записи снимљени су и објављени на плочи 1986. године (ПГП РТБ), захваљујући етномузикологу Димитрију О. Големовићу, а ови су настали 2014, дакле након 28 година. До пре десетак година, „Рибашевке” су биле у следећем „сталном” шесточланом саставу: Јеленка Брковић, Десанка Јанковић, Милијана Јоксимовић, Станимирка Васиљевић, Радмила Кукањац и Наталија Ћирковић. Последњих година певају у мањем и измењеном саставу: Радмила Кукањац, Милијана Јоксимовић, Десанка Јанковић, Милункa Шмакић и Здравкa Јовановић. До сада су одржале бројне наступе у земљи и у иностранству.
У певачком наслеђу ужичког краја распознаје се „старије” и „новије” двогласно певање. По казивању певачица из Рибашевине, оба вида певања су једнако заступљена у певачкој пракси. Овом приликом, певачице су извеле укупно 25 примера песама из свог разноврсног и богатог репертоара. Већина забележених песама су „новије” традиције, у народу познатије као певање „на бас” (укупно 23 примера). Певање „на глас” припада певању „старије” традиције и јавља у виду једног, забележеног примера. Јединствен забележен пример је песма која у себи садржи комбиновано извођење старијег и новијег двогласног певања. [...]  
Младенка Поповић

institute_40_godina_omot.jpg
INSTITUTE
40 godina : jedan od mogućih izbora
Ograničen tiraž
(WMAScd271-280)
Аутор пројекта: Вељко Николић - Папа Ник

Diskografska kuća World Music asocijacije Srbije – WMAS Records, nedavno je objavila desetostruki cd box set sa pratećom knjižicom sa izborom iz opusa kultnog beogradskog sastava Institute. Na ovom zahtevnom izdanju predano je radila grupa entuzijasta predvođena Veljkom Nikolićem - Papa Nikom. U pratećoj knjižici na 32 strane koja je na engleskom jeziku može se naći obilje fotografija i drugog dokumentarnog materijala sa ciljem da javnost upozna sa muzičkom alhemijom sastava koji je prošao niz evolutivnih umetničkih faza, a koji u osnovu koristi folklor kao nadahnuće i improvizaciju kao način izražavanja.Muzika Institute je pitanje trenutka i zato je njihova muzika nesvakidašnja i uvek drugačija.
Izdanje je štampano u malom tiražu, ne može se naći u slobodnoj prodaji i jedino se može poručiti od Veljka Nikolića - Papa Nika putem e-maila: institutemusic@yahoo.com

vladan_vuckovic_paja_boemske_rapsodije.jpg
VLADAN VUČKOVIĆ PAJA
Boemske rapsodije
(WMAScd244)
ISBN 978-86-89607-04-8

Sedmi album poznatog kompozitora, aranžera i gitariste. Već po naslovu se može naslutiti da je reč o instrumentalnim kompozicijama u slobodnom, improvizovanom stilu. Album ima dva segmenta. Prvi čine obrade 12 legendarnih kafanskih pesama, a drugi segment je istraživanje o autorima pesama koje su se našle na ovom izdanju, a za koje se veruje da su „narodne”. Samo neka od imena čije je pesme Vučković obradio na albumu su: Radoslav Graić, Isidor Bajić, Dragiša Nedović…
Balkanske rapsodije otvara svedena melodija poznate pesme „Niška banja, topla voda”, a sledi je brza i vesela obrada najpoznatije pesme Predraga Živkovića Tozovca (ujedno i najbrža na albumu) – „Iz Krajine lepa Vlajna”. Smenjuju se obrade legendarnih pesama: „Mito bekrijo”, „Jesen stiže dunjo moja”, „Kafu mi draga ispeci”, „Osam tamburaša”, „Tiho noći” i drugih. Muzička forma svih kompozicija postavljena je tako da je gitara u prvom planu. pa samim tim vodi većinu tema. Na gitaru se često „naslanjaju” instrumenti poput frule, violine, harmonike, a u nekom drugom sloju možemo čuti razne orkestracije koje pomažu tim temama da se prikažu u kompleksnijem svetlu. Ističe se linija bas gitare koja je daleko od folk manira ovih pesama na kakav smo navikli. Nesumnjivo, uočljiv je jak autorski pečat Vladana Vučkovića kroz utiskivanje sopstvenih ideja, te su neke od numera izašle iz konteksta originalne pesme, uz (često) nepredvidiva aranžmanska rešenja.
Vučković je sa ekipom renomiranih muzičara, od „klasičara”, preko onih koji sviraju pop, jazz, do onih iz miljea narodne muzike (Srđan Dunkić, Dejan Ilić Cvika, Predrag Pavlović, Vicko Milatović, Dejan Timotijević, Nikola Demonja, Veljko Klenkovski, Miloš Nikolić, Filip Pat, Siniša Tufegdžić i Nebojša Brdarić) doneo jedan drugačiji zvuk, koji će svakako uticati na nov život ovih legendarnih pesama.

Marija Šekularac


“Boemske rapsodije” su sedmo po redu izdanje renomiranog gitariste Vladana Vučkovića Paje. Šest CD-a i jedan DVD svakako predstavljaju respektabilnu diskografiju, muzičara čija solo karijera je iz izdanja u izdanje pokazivala tendenciju konstantnog napretka, kvalitetnog boljitka i muzičko-autorske profilisanosti.
Na aktuelnom ostvarenju dugo je radio, a sam ovde prisutni materijal predstavlja jedan ethno/istorijski hommage muzici koja je došla uglavnom sa južnog i istočnog dela Srbije. Reč je o nekom obliku konceptualnog ostvarenja, koje se može podeliti ili sagledati kroz dva segmenta, na jednom su predstavljene pesme koje se mogu smatrati tzv. tradicionalima (klasicima), a one druge imaju autore (poznate kompozitore sa imenom i prezimenom), čiji su songovi svojom prisutnošću, odnosno popularnošću stekle status večnih. Navešću samo neke od naslova/songova, koje je Paja sa ekipom takođe renomiranih kolega muzičara ovde predstavio i dao im je jednu drugačiju formu: “Niška banja, topla voda”, „Iz Krajine lepa Vlajna”, “Mito Bekrijo”, “Jesen stiže dunjo moja”, “Lepa Vranjanka”, “Stade se cveće rosom kititi”. „Boemske rapsodije” su kompleksno ostvarenje, bogatog izvođačkog backgrounda, sjajnih i često nepredvidivih aranžmanskih rešenja, lirskih i emotivnih “prelaza”, ubedljive produkcije, kojoj treba dodati i sjajnu tehničku/propratnu realizaciju.
Sam album na neki način predstavlja i krunu Vučkovićeve dosadašnje solo karijere, kao i izdanje koje je on odavno želeo da realizuje. Želja mu se na najbolji mogući način ostvarila, i nema sumnje da će Pajina “reprodukcija”pesama koje su prisutne u nasleđu ovih prostora naići na dobar prijem ovdašnje javnosti.


vrelo_live_dvd_wmas_records.jpg
VRELO
Live: Pogledaj me kako pevam
(WMASdvd248)
ISAN 0000-0003-AECB-0000-4-0000-0000-P


Već uvodnom „Morava“ biva nam jasno da je u ceo projekat uloženo mnogo truda, novca i znoja, kako u izvođačkom tako i u produkcijskom smislu. Kompaktna ekipa je na savršen način predstavila karakterističan spoj narodne muzičke građe i modernog izraza, potpomognut koreografijom i energijom koje ostavljaju još dublji utisak.
Priča o posebnosti sastava VRELO počinje još 1999. godine, da bi se uobličila u sadašnju formu 2003., a da pored dva albuma („Uzde na belo“, 2003. i „Preko reke“, 2008.) i pregršt koncerata dato ime zavređuje veće poštovanje u inostranstvu nego u Srbiji. Bilo kako bilo, Vrelo je u novembru 2012. održalo koncert u rodnoj Rumi, u Kulturnom centru, kada je i snimljen ovaj DVD prvenac.
Već uvodnom „Morava“ biva nam jasno da je u ceo projekat uloženo mnogo truda, novca i znoja, kako u izvođačkom tako i u produkcijskom smislu. Kompaktna ekipa je na savršen način predstavila karakterističan spoj narodne muzičke građe i modernog izraza, potpomognut koreografijom i energijom koje ostavljaju još dublji utisak. Fantastične live prezentacije numera kao što su „Povenulo sve“, „Brovi“, „San me mori“, pomenuta „Morava“, „Dodola“ i „Oj ubava“ prosto su okupane zadivljujućom eksplozivnošću celog benda koji nam je ponudio nesvakidašnji pristup, istovremeno žestok i emotivan.
Fantastično pevanje, igranje i sviranje obezbeđuju iskreno uživanje u ponuđenom, odezbeđuju utisak da komuniciramo sa nestvarnim talasima kojim smo okupani, ali i omađijani. DVD-om „Pogledaj me kako pevam“ devojke i momci kao da nam se predstavljaju poput veoma živog organizma, čudnovatog bića koje je došlo pravo iz narodnih predanja na binu. Vrelo je još jednom pokazalo da se može osmisliti moderan, savremeni koncept a da se ostane veran nasleđu, zaostavštini koja podrazumeva neka lepša, jednostavnija i nevina vremena. Vremena kada se kvalitet definitivno više vrednovao.
Pored zbilja fenomenalnih vokala i emotivne izvedbe, devojke su pružile i odlične, a smislene i usklađene pokrete koji su već uzavrelu atmosferu podigli do vrhunca. Takođe, tehnički potkovana ritam sekcija kao da je unela nova poglavlja u već razrađenu priču, tako nam pruživši dodatnu dozu originalnosti, što se posebno ceni.
Nažalost, ovaj DVD ne sadrži nešto što je uobičajeno za ovakva izdanja. Uskraćeni smo za (makar kratak) intervju sa članovima benda, a jasno je da bi imali mnogo toga da kažu, odnosno da bi slušaoci voleli da ih vide i čuju i u tom izdanju, naročito zbog toga što se ne može reći da Vrelo dobija veliku medijsku pažnju. No, očigledno su Rumljani želeli i da na ovaj način pokažu da imaju prelepe koncertne nastupe, da imaju nesvakidašnju energiju i da se svakako izdvajaju od ostalih projekata sličnog muzičkog i vizuelnog usmerenja. U tome su itekako uspeli.

Boban Pantoš
nocturnemagazine.net


serboplov_2_wmas_records.jpg
SERBOPLOV
Serboplov 2
(WMAScd250)
ISBN 978-86-89607-07-9

Narodna i starogradska muzika Srbije, promišljeno aranžirana za kamerni sastav koji čine violine, viola, kontrabas, perkusije, frule, klarinet i sopran saksofon. Prefinjen i otmen zvuk vraća nas u vreme naglog uspona građanskog staleža i gradskih zabava i balova, krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Privlačna, sofisticirana, uzbudljiva muzika.

Folk and urban traditional folk music of Serbia advisedly arranged for chamber orchestra with violins, violas, contrabass, percussions, pipes, clarinet and a soprano saxophone. A sophisticated and classy sound puts us back in time of the rising of bourgeois class and their cocktail parties at the end of the 19th and the begging of the 20th century. An attractive, sophisticated and exciting music.

hazari_bogumili_wmas_records.jpg
DRAGOMIR MILENKOVIĆ I HAZARI
Bogumili
(WMAScd249)
ISBN 978-86-89607-08-6


Produhovljena elektronika – tako bi mogla da se opišu novija stremljenja Dragomira Milenkovića, ubedljivo predstavljena na ovom albumu. Prelivanja raznih sintisajzerskih boja, dronovi, horske vokalizacije, odmeren tempo, umetnikova naracija... Album koji traga za vezom između čoveka, muzike i kosmosa.

Spiritual electronics – that is a way to describe new waves of DragomirMilenkovic, convincingly represented on this album. Colorsshedding, drones, choir vocalizations, mild tempo, the author narration… An album which searches the link between man, music and cosmos.

institute_zidjma_ikore.jpg
INSTITUTE
Zidjma Ikore
(WMAScd247)
ISBN 978-86-89607-06-2


Studijski album kultne beogradske grupe koja je osnovana polovinom 70-ih godina prošlog veka. Opus „Institute” grubo se može opisati kao „fussion” muzika i „cool” džez, imaginarni folklor (folklore imaginare) sa velikim uticajem afričke, indijske i balkanske muzike, muzika slobodnog duha i eksperimentalne prirode - inovativna i kreativna muzika, nastala muziciranjem na novim muzičkim instrumentima, prerađenim ili neuobičajeno primenjenim, sa ciljem pronalaženja novog zvuka i autentičnog muzičkog izraza. Sastav predvodi multiinstrumentalista Veljko Nikolić – Papa Nik.

A study album of an iconic Belgrade band which was founded in the 70’s. Opus ‘’Institute” can be roughly described as a fusion and a cool jazz imaginary folklore with a big influence of African, Indian and Balkan music, a music of the free spirit I experimenting nature -  an innovative and creative music created with music making on the new instruments, remade or unusually customized, with the goal of finding a new sound and an authentic music expression. This bend is being led by multi-instrumentalist Veljko Nikolic – Papa Nik.

balkanski_dzez_lale_kovaceva_omot.jpg
BRANISLAV LALA KOVAČEV : BALKANSKI DŽEZ LALE KOVAČEVA (dupli cd sa pratećom knjižicom)
WMAScd245/246
ISBN 978-86-89607-05-5

I pre Kovačeva bilo je autora koji su se zanimali za ukrštanja džeza i balkanskog folklora. Ali, niko pre njega nije ovu operaciju uspeo da izvede u potpunosti, i sa tako čistim stavom. Džez Balkanskih impresija nije tumačio, niti zloupotrebljavao tradiciju, već sa njom bio u neraskidivoj vezi. Sakrivene ispod novih imena, u rilnama dve ploče „Balkan Impressions” smestile su se pesme „Igrale se delije”, „Kapetan Leši”, „Zajdi, zajdi”, „Ćiribiribela”... I, konačno, „Ruse kose curo imaš”, kao (drugi) motiv naslovne teme – u kojoj je najbolje sublimirana jedinstvena emocija celokupnog balkanskog prostora, godinama kasnije nadahnjujući i Bugarku Adelu Peevu da snimi dokumentarni flm „Čija je ovo pesma?”
Zaokružujući trilogiju projektom „Izvorni folklor i džez Lale Kovačeva”, u goste je pozvao autentične čuvare narodnog blaga – pevačku grupu, trubače i frulaše – sa zadatkom da ostvari konačnu, organsku vezu između autentičnih interpretatora folklora, džeza i rokenrola. Od tada znamo: muzika je jedna, poetika ista, džez je samo novi, uzbudljivi jezik kojim je progovorila folklorna emocija.
Vihor građanskog rata zaustavio ga je na Summertime Jazz, Blues and World Music festivalu u Beogradu. Posle nezaboravnog koncerta sa Borom Rokovićem i Mišom Blamom, spakovao je kofere i povukao se sa suprugom Danom u Zavalu na Hvaru – nije bio spreman da nastavi da svira dok se puca u njegovoj Jugi. Kuća pored mora, ribarske mreže i gusto vino – bio je to Lalin novi svet.
U Beogradu je zasvirao samo još jednom, uveličavajući proslavu pola veka Big benda RTS. Scena ga više nije zanimala, ali je usnio novi san: da sakupi, i na jednom mestu objavi snimke iz svih perioda karijere. Kolekcija koju držite u ruci je samo delimično ispunjenje njegove želje. Osim kompletne balkanske trilogije, na njoj se nalaze i tri neobjavljena zapisa prve postave Balkan Impressions: rani snimak iz studija Radio Beograda, sa ekskluzivnom vokalnom verzijom „Song for Esma” u izvođenju Izvorinke Milošević; energična koncertna ekstenzija naslovne kompozicije projekta sa izvanrednog nastupa sastava u minhenskom klubu Unterfahrt; kao i prvi aranžman numere „Tirteen”, sa Beogradskog džez festivala 1982. godine.
Slika i zvuk su još snažni. Trenutak kada se orkestar sasvim utiša, a Lala spusti palice pored sebe, zatvori oči, pusti onaj čuveni sekund tišine, da bi u sledećem momentu golim dlanovima razigrao kože bubnjeva, poveo ples, nahranio naša tela i duše. Takvog ćemo ga se zauvek sećati.

Vojislav Pantić

moraitika_vrata_mora_wmas_records.jpg
MORAITIKA : VRATA MORA
WMAScd243
ISBN 978-86-89607-03-1

Novosadski sastav Moraitika je u neobičnoj i interesantnoj poziciji sa svojim debi albumom VRATA MORA. Osnovana pre četiri godine da izvodi kompozicije temperamentne pijanistkinje Nere Beljanski, ova grupa spaja neke mlade ali i iskusne muzičare u dobro osmišljenoj mešavini tradicionalnih zvukova i savremenih, gotovo pop aranžmana. Rezultat je dopadljiva kombinacija maloazijskih ritmova, po kojeg džez akorda, setnih pijanističkih tema, bogate sintisajzerske pratnje i toplih bas-linija smeštene tačno negde u zlatnu sredinu da bude prijemčiva i „strožijem” ljubitelju world muzike, ali i publici navikloj pre svega na pop forme.
Ovo nipošto ne znači da je muziciranje na albumu razvodnjeno – naprotiv, Moraitika ovde postiže nenametljivu virtuoznost u tome kako se kombinuju potencijalno drski, razigrani ritmovi sa nežnijim temama koje preovlađuju čitavim albumom, sve povezano prominentnom bas-gitarom, tako da se drugi instrumenti, poput buzukija, akustične gitare, saksofona, blok flaute ili harmonike ugodno smeštaju u teme besprekorno vođene klavirom. „Pop” element ove muzike je u tome kako se numere sigurno vode kroz jasnu dramsku strukturu, sa sve ekspresivnim vokalima koji se umesto pevanja ikakvog teksta radije bave čistom melodijom, dinamikom i kadencom. Ovime se Moraitika lako i bez napora preporučuje i domaćoj i stranoj publici, i ljudima sa „etno” interesovanjem ali i nekom ko najpre želi da se uz muziku relaksira. [...]

Uroš Smiljanić

Još jedan novosadski sastav, objavio je debi album. Vrata mora ili pesme sa mirisom soli, inspirisane su, kako sam naslov kaže, morskim ambijentom. Grupa je osnovana sa idejom da izvodi kompozicije pijanistkinje Nere Beljanski, a bend spaja neke mlade ali i iskusne muzičare. Album predstavlja dobro osmišljenu mešavinu tradicionalnog zvuka i savremenih, pop aranžmana sa povremenim uplivom jazza. U suštini, reč je o ambijentalnoj muzici, koja povremeno asocira na zvuk poznate irske kantautorke Enje (Enya). Melodije pesama su nežne i melizmatične, a osim dominantnog zvuka klavira, sintisajzera i bas gitare, u savršenom spoju se čuju i drugi instrumenti, od koji su neki iz miljea narodne muzike, poput tarabuke, frule ili harmonike. Nera Beljanski, autorka svih kompozicija, peva na nepostojećem jeziku, te se bavi čistom melodijom i dinamikom koristeći samo vokale. Meditativni efekat pesama pojačan je jednostavnim aranžmanima sa multi-tracking efektima („Mala luka Samedenija”, „Nokturno”, „Grad pod morem”). „Moraitika” ovim albumom otvara nesvakidašnji muzički put (za naše prostore), kroz spoj pop, klasične i etno muzike Balkana, i time se izdvaja na domaćoj world music sceni. Takođe, odsustvo tipičnog balkanskog zvuka, a više ambijentalna muzika, čine Vrata mora pravim albumom za relaksaciju.

Marija Šekularac

svetlana_spajic_bokan_wmas_records.jpg
SVETLANA SPAJIĆ I BOKAN STANKOVIĆ : TRADICIONALNE PESME I SVIRKE IZ ISTOČNE SRBIJE
Uživo sa festivala „Todo Mundo” u Beogradu
WMAScd242
ISBN 978-86-89607-02-4

Na kraju ovog kratkog predstavljanja izdanja WAMS Records-a ostavili smo nešto za ljubitelje tradicionalnog zvuka – album pevačice Svetlane Spajić i pevača i gajdaša (zapravo multiinstrumentaliste) Bokana Stankovića. Ovo dvoje vrsnih muzičara, koji zajedno nastupaju od 1993. godine, usavršili su tradicionalno pevanje „na bas”, koje je i dominiralo na koncertu održanom 23. mart 2012. godine u beogradskom Domu omladine, a u okviru festivala „Todo Mundo”. Kako se iz naslova vidi, na albumu se nalaze tradicionalne pesme i (znatno manje) svirke iz istočne Srbije. Na omotu diska su i podaci o svakoj numeri, odnosno imena i mesto izvođača od kojih su Svetlana Spajić i Bokan Stanković učuli pesme. Album otvara majstorska svirka Stankovića na troglasnim (svrljiškim) gajdama. Dalje se smenjuju pesme koje pripadaju novijoj seoskoj tradiciji „na bas” – koledarske i đurđevdanske pesme („Zapeli se dva slaveja” i „Pošle mome rose da obiju”), balade, potom šaljive pesme („Dobro jutro, žuta žabo”), sa svirkom na duduku, okarini, dvoglasnim gajdama i fruli („Stara Vlajna”). Ovaj dobro uigrani tandem završio je koncert poznatom pesmom iz Kninske i Bosanske Krajine i Srbije: „Gorom pjeva mladi Radivoje”, pa je to i poslednja numera na albumu. Odlična interpretacija, i pažljivo odabran repertoar je nešto što će (kao i na koncertu) obradovati publiku.

Marija Šekularac

Moje prijateljevanje s Bokanom otpočelo je u Beogradu tokom studija, ranih devedesetih. Koju godinu kasnije, Bokan formira prvu mušku tradicionalnu pevačku grupu u Beogradu, „Kladenac“, a Milinko Stefanović, ujedno i pionir srpskog izdavaštva na polju tradicionalne muzike, tih godina snima i beleži rad grupe, u studiju Narodnog pozorišta, sa Pecom Antonijevićem, i u studiju kod Ace Radojčića. Tome su prethodili albumi prvenci pod etiketom Milinkovog Biljega, oni Svetlane Stević, Darka Macure i Mobe.
Kad god bi našli vremena, sastajali bismo se, najčešće u Maloj banci, Bokan , ja i Kladenac, a na repertoaru su bile različne pesme na bas: nakon balada iz istočne Srbije, prešli bi polako, preko Šumadije i Zlatibora, na prekodrinsku, krajišku pjesmu. Milinko je sve to neumorno fotografisao, usput bi, kao stari iskusni vuk, polako „otvarao” goste u „Maloj banci”; red pjesme, red Milinkove fascinantne priče, a takvih priča bilo je za svaki grad ili selo iz kojeg je gost dolazio. Pesma je učena i usvajana onako kako jedino i može, pevajući zajedno i družeći se, a tu, među gostima Male banke, uglavnom Krajišnicima prognanim iz zapadnih srpskih Krajina koji su bili naša prva verna publika, pesma je odjekivala nestvarnim ehom, parajući velikom kvintom besmisao uništenih života i tragičnih sudbina...
Bokan je, zapravo, jedan od mojih prvih učitelja narodne pesme, a za neiskazivu čast da se upoznam i zapevam sa nekim od najvećih pevača najstarije generacije iz zaječarskih, knjaževačkih, crnorečkih, sokobanjskih sela Srbije opet mogu njemu da zahvalim, jer me je vodio i podelio sa mnom neprocenjiva prijateljstva i pevanije. Sam Bokan prošao je uzduž i popreko celu Timočku i Negotinsku Krajinu, pažljivo pohranio u sećanje sve susrete, imena, priče, godišta pevača. Ako tome dodamo i gotovo nestvarno poznavanje na desetine originalnih svirki iz svakog sela, počev od rodnog mu Lasova pa nadalje, koje maestralno izvodi na svrljiškim gajdama i drugim srpskim duvačkim instrumentima, teprebogatu kolekciju originalnih narodnih nošnji koju poseduje, on je, zapravo, srpsko nacionalno bogatstvo, živa pokretna enciklopedija predačkog znanja i srpske pevačke i sviračke tradicije.
Kako je moguće da smo tek nakon dvadeset godina intenzivnog pevanja u srpskoj prestonici (društvo malo ali odabrano!) po prvi put javno zapevali tek na Todo Mundo festivalu 2012 godine neka je druga priča. Važno je da je ovaj album sada pred vama, sa duhovima svih dragih prijatelja koji su sa nama delili pesmu. Zato, veliko hvala Todo Mundo festivalu i World Music asocijaciji Srbije za ovo izdanje.

Svetlana Spajić

lepi_jova_wmas_records.jpg
LEPI JOVA : JOVIN PRVI ALBUM
WMAScd241
ISBN 978-86-89607-01-7

Još jedan uzbudljiv „balkanski” kolaž! U numerama punim energije i brzine (koje dominiraju na albumu) članovi „Lepog Jove” prikazuju briljantnu sviračku tehniku, odličan aranžerski „ukus” i savršenu uigranost. Očigledno je da debi-izdanje nije nastalo „preko noći” te da iza njega stoji zavidno iskustvo kako svakog izvođača posebno tako i njihovog zajedničkog muziciranja. Bez imalo ustručavanja, već u kompoziciji „Doing doing doing” koja otvara album, sastav „Lepi Jova” otkriva da buka može da bude milozvučna i organizovana. Buku, tokom albuma, smenjuju i prozračni, žovijalni trenuci („Jovin sa-sa”, „Džungla”...), ali i periodi sete, nežnosti („Jovina prva ljubav”...) kao i opuštajuća „jadransko-mediteransko-letnja” atmosfera („More”). U zanosnom nizanju i spajanju folklornih i ne-folklornih žanrova i blistavoj svirci, teško je izdvojiti nekog od muzičara. Ipak, ono što neizmerno raduje je činjenica da frulaško umeće Milorada Kukića osvežava prostor na domaćoj world music sceni na kojoj je Bora Dugić doskora suvereno vladao.

Marija Vitas

Novosadski sastav duhovitog naziva, objavio je u oktobru 2013. godine svoje debi ostvarenje. Na albumu je autorska, instrumentalna muzika. Iako je poslednjih godina česta i popularna kombinacija etno ritma i modernih muzičkih rešenja, „Lepi Jova” na veoma zanimljiv način donosi svoje viđenje balkanskog zvuka. U numerama punim energije, članovi sastava nam pokazuju zavidno iskustvo, kako svakog člana pojedinačno tako i zajedničkog muziciranja. U prvom planu ipak je frulaš Milorad Kukić, koji svojim umećem i veštinom pleni i ostavlja bez daha. Članovi benda spojili su u vrlo pažljivim aranžmanima srpsko kolo, balkanski bit, jazz i primesu popularne muzike, a u mnogim pesmama se upravo „Lepi Jova” pojavljuje kao glavni lik (što je čest slučaj i u Srpskoj lirskoj poeziji).
Brze i vesele numere („Doing, doing, doing”, „Džungla”, „Jovina rumba”) smenjuju nežni i prozaični trenuci („Jovina prva ljubav”) kao i opuštajuća, „jadranska” melodija u gotovo mediteranskom (pop) aranžmanu („More”). Jovin prvi album je pravo osveženje na domaćoj world music sceni, i sigurno će mnogi uživati u muzici ovih virtuoza.

Marija Šekularac

vladimir_nikic_vestina_sencenja_wmas_records.jpg
VLADIMIR NIKIĆ : VEŠTINA SENČENJA
WMAScd240
ISBN 978-86-89607-00-0

Čovek je zreo onda kada ima već dovoljno iskustva u različitim životnim sferama, kada je svestan sebe i svojih potreba, kada prekine grčevitu borbu za lični identitet i za sopstveno dokazivanje pred drugima, kada je promišljen ali odlučan, smiren ali pun života u sebi.
Muzika je zrela onda kada odiše iskustvom onih koji je stvaraju i interpretiraju, kada nosi dobar sklad forme i sadržaja, kada solo-improvizacije služe Njoj a ne egoističnom isticanju i dokazivanju muzičara-virtuoza, kada je pažljivo konstruisana ali i nadahnuta i spontana, kada se kreće u prepoznatljivim okvirima ali nije banalna.
Album „Veština senčenja“, od prve do poslednje numere, pronosi zrelu muziku čiji su nosioci, takođe, zreli muzičari. Okupio ih je Vladimir Nikić koji, osim što se ostvaruje u ulozi basiste i harmonikaša, ujedno je i autor svih osam kompozicija-instrumentala koliko ih je ukupno na albumu. Radeći na ovom materijalu, Nikić, očigledno, nije imao poriv ka pomeranju granica, preispitivanju stila i žanra, ka istraživanju zvuka. Od numere u duhu ora jugoistočne Srbije, Makedonije ili Bugarske („Ornament“), preko neo-kafanske rapsodije („Sedam sunaca“) i, preovlađujućeg, kamernog pulsiranja na tragu čalgije („Vrt“, „Omorina“, „Veština senčenja“) do manjeg ili većeg zahvatanja polja etno-džez („Blaženi“, „Izmirna“, „Masanke“), tokom albuma se razvijaju, pretapaju i smenjuju muzički jezik i stilsko-žanrovski okviri koji su verovatno vrlo bliski i poznati većini ljubitelja world music posebno one world music bazirane na nasleđu Balkana i Orijenta.
To ne znači da ovom audio izdanju nedostaje svežina, dubina i ličan pečat. Naprotiv, album nosi autentičnu atmosferu i raspoloženje, ličnu priču i iskustvo dodira sa svetom duhovnosti, hrišćanskog, muslimanskog i budističkog Istoka, mistike, istorije, literature... Sami naslovi to sugerišu ali i muzika – ambijentalna, meditativna, prozračna, diskretna, laka po fakturi a duboka po značenju, svedenog dinamičkog opsega od mezzo-piano do mezzo-forte... Sve je ostvareno sa mnogo ukusa i osećaja za meru. Izbor instrumenata varira od numere do numere, od solo-harmonike (V. Nikić), do raznih varijanti kamernog muziciranja kojem se priključuju još i kaval (Aleksandar Petrović), klarinet (Milan Rajković), udaraljke (Goran Milošević), lauta (Darko Karajić), klavir (Veljko Nikolić) a posebno treba pohvaliti način na koji se ovi akustični, tradicionalni (narodni, klasični) instrumenti povremeno kombinuju sa bas gitarom (V. Nikić) i sintisajzerom (Ivan Aleksijević).
Iskusno i ukusno. Album „Veština senčenja“ pruža nam mogućnost da uživamo u lepoj muzici, lepo odsviranoj i – zreloj.

Marija Vitas, etnomuzikolog
urednica magazina „Etnoumlje”

istorija_vizantije_wmas_records.jpg
TRIO JAZZY (PETROVIĆ-BLAM-JELIĆ) : ISTORIJA VIZANTIJE
WMAScd238
Prateći CD uz publikaciju „World music u Srbiji: Prvih 30 godina”

Sve što se pre i posle Istorije Vizantije dešavalo u umetničkom radu Miloša Petrovića, uključujući i njegovo pisano delo, samo je nagoveštavalo i dopunjavalo Istoriju Vizantije. Može se reći da je ovaj ciklus jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji srpske muzike.
Ostalo je zabeleženo da su 22. januara 1990. godine u SKC-u u Beogradu (i koji mesec pre ili posle toga u Domu omladine), kao Trio Jazzy (koji je osnovan 1983. godine, originalnu postavu su činili: Miloš Petrović, Rade Bulatović-Čeja i Nenad Jelić) nastupali: Miloš Petrović (klavijature), Miša Blam, (kontrabas) i Nenad Jelić (udaraljke), sa programom Istorija Vizantije. Na pomenutim koncertima delili su audio kasetu ovog trija kao skromno promotivno izdanje (objavljeno u privatnoj režiji Miše Blama), takođe pod nazivom Istorija Vizantije. Album sa šest kompozicija je snimljen 1989. godine u čuvenoj Šestici Radio Beograda. Dakle, prvo zvanično pojavljivanje naziva Istorija Vizantije datira iz druge polovine 1989. godine. Autor većine kompozicija na ovom albumu je Miloš Petrović (dve potpisuju Blam i Jelić), dok su aranžmani zajednički.
Miša Blam se priseća kratkog i veoma plodonosnog perioda saradnje sa Petrovićem i Jelićem u okviru projekta Istorija Vizantije:
„Miloš je došao sa jednim predlogom da snimimo ciklus kompozicija koje su imale neku vrstu mini istorije Vizantije. To me je dosta zainteresovalo. Prva varijanta je bila napravljena kao trio: Nenad Jelić, perkusionista, Miša Blam, kontrabas i Miloš Petrović, klavir. Pošto sam ja megaloman, dao sam mu predlog da se to nazove Istorija Vizantije. To je bila 1989. godina, vreme društvenih promena, menjao se čitav društveni sistem. Svi oni koji su trebali da omoguće snimanje i objavljivanje albuma, bavili su se drugim političkim stvarima, i onda sam ja presekao i rekao: „Ja ću da finansiram ovaj album”. Dogovorili smo se da objavimo kasetu, jer nismo imali dovoljno para da objavimo LP, tako da sam ja, verovatno, bio prvi u Srbiji koji je izdao privatnu kasetu, koliko sam upoznat niko pre meni to nije uradio, da je jedan neregistrovani izdavač jednog nosača zvuka objavio album, što je za nekog koji obrađuje istorijat audio izdavaštva u Srbiji, zanimljiv podatak. Kaseta se pojavila 1989. godine sa omotom, i to je još uvek išlo pod nazivom Trio Jazzy, jer Jazzy je već postojao, Miloš je ovaj sastav napravio još početkom 1980-ih godina sa Jelićem i Radetom Bulatovićem-Čejom, i postojao je u raznim strukturama. Evo nekoliko naslova da bi se videlo o čemu se zapravo radi: Ribari Vizantiona, Gavrilo i Džibril lete nad Carigradom, Vrata varvara, Besarabijski put... To već pokazuje u koncentratu srećan početak i nesrećni kraj jednog carstva za koje smo mi duhovno vezani, na neki način. I onda sam se ja dogovorio sa izvesnim ljudima koji su imali neku malu fabriku za proizvodnju audio kaseta da uradimo sto primeraka kaseta. Promotivne koncerte smo održali u Domu omladine i u SKC-u. Na ovim promotivnim koncertima, kasete smo delili, jer ja sam smatrao da bez obzira na autorstvo Miloševo, Jelićevo i moje, album koji tretira duhovnost ne sme da se prodaje. Mi smo taj skroman tiraž, od ne znam koliko tačno, recimo stotinak komada, razdelili besplatno. Za vreme Miloševog života smo se dogovarali da se ovaj album pojavi i na cd-u, to svakako nije muzika koja zastareva. Ovaj album je jako dobro snimljen, i muzički i umetnički. Tu postoje fragmenti koji će ponovo da oduševe publiku mlađe generacije.”

Oliver Đorđević

cd_etnoumlje_17-18.jpg MIROSLAV TADIĆ: PUTNIK
WMAScd237
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 17/18
Nema na lageru!

Snimljeno uživo 4. novembra 2000. godine na European Jazztival Elmau, Nemačka

cd_etnoumlje_15-16.jpg INSTITUTE: RETURN OF JOHN FRUMM
Koncert, SKC, 1986.
WMASdvd235
Prateći DVD uz magazin Etnoumlje br. 15/16
Nema na lageru!

Etnoumlje i Institut vam poklanjaju zapis antologijskog koncerta „Povratak Džona Fruma”, koji je održan 23. januara 1986. godine u SKC-u u Beogradu, kao proizvod nadahnuća kargo kultom Džona Fruma koji je nastao na ostrvu Tana (Republika Vanuatu). Sledbenici ovog kulta žive sa uverenjem da će Džon Frum, američki vojnik iz Drugog svetskog rata, kada se vrati, doneti prosperitet i blagostanje ljudima koji ga obožavaju. Fraparega i Papa Nik, udruženi kao „Institut”, shvatili su da je ova priča idealna kao inspiracija za koncert koji bi simbolizovao povratak prave nepatvorene improvizacije i kreacije u već tada turbo-folkom opasno nagriženoj muzičkoj klimi u zemlji. Tako je „Povratak Džona Fruma” postao paralela stvarnom iščekivanju plemena na Tani i okosnica muzičkog kreativnog rituala, kojeg imate priliku da vidite u integralnoj verziji, četvrt veka od premijernog izvođenja.
cd_etnoumlje_13-14.jpg WORLD MUSIC FROM SERBIA 2010
WMAS
cd230
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 13-14
Nema na lageru!

Etnoumlje vam poklanja kompilaciju World Music From Serbia 2010 koja sadrži 16 odabranih kompozicija od poznatih do neafirmisanih srpskih world music sastava i umetnika. Na kompilaciji su: Moba, Zanovet, Feabrik, Zorule, Svetlana Spajić, Arhai, Olah Vince & Earth Wheel Sky Band, Hazari, Ansambl Pachamama, Dragan Spasojević, Danza Orchestra, Rogalj, Trag, Vladimir Nikić, Misteria Carpatica i Vladimir Todorović.
cd_etnoumlje_11-12.jpg MISTERIA CARPATICA
WMAS
cd228
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 11-12
Nema na lageru!

Multietnički ansambl „Misteria Carpatica” izvodi muziku od Crnog mora do Morave, na nov način, u spoju sa modernim rock i jazz aranžmanima. „Misteria Carpatica” izvodi vlašku, balkansku i evropsku muziku na jedan sasvim drugačiji način. Tradicionalne, besmrtne izvorne melodije obučene su u novo ruho, sačinjeno od rock, jazz, funk, drum and bass ritmova i harmonije. Ovako izvedene ove melodije dobijaju novi pečat i smisao, i postaju bliže mlađim generacijama i inostranoj publici.  
cd_etnoumlje_9.jpg MILOŠ PETROVIĆ - IZ OPUSA 
WMAS
cd224
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 9
Nema na lageru!

Etnoumlje vam poklanja kompilaciju Miloša Petrovića koja sadrži 11 odabranih kompozicija nastale u periodu od 1980. do 2002. godine. Ova kompilacija je reizdanje, prvi put je objavljena 2007. godine uz časopis „Koraci”, Kragujevac, sv. 7-8.  
Ovaj album možete preslušati i besplatno preuzeti na adresi: swminternetradio.podomatic.com u sekciji: Epizoda 2
cd_etnoumlje_8.jpg WORLD MUSIC FROM SERBIA 2009.
WMAS
cd219
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 8
Nema na lageru!

Kompilacija World Music From Serbia 2009 sadrži 15 odabranih kompozicija od poznatih do neafirmisanih srpskih world music sastava i umetnika. Na kompilaciji su: Miloš Petrović, Naked, Vlada Maričić Quartet, Dragomir Milenković, SM & A Priori, Shira U'tfila, Duo Moderato, Tundri, Žar, Edit Tényi i Paniks, Drum 'N' Zez, Đorđe Stijepović, Bateria Sambansa, Miodrag Mladenović i grupa Moba. Ovaj album možete preslušati i besplatno preuzeti na adresi: swminternetradio.podomatic.com u sekciji: Epizoda 3
cd_etnoumlje_6-7.jpg ANSAMBL PACHAMAMA - LIVE AT KOLARAC
WMAS
cd214
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 6-7
Nema na lageru!

Ansambl Pachamama je oformljen 1989. godine u Beogradu sa ciljem da izvodi tradicionalnu muziku Južne Amerike (repertoar uglavnom pokriva folklor Bolivije, Perua i Argentine, mada su zastupljene i druge zemlje Južne Amerike). Članovi ansambla koriste autentične južnoameričke muzičke instrumente. Pevaju na španskom i jeziku kečua. Imaju klasično muzičko obrazovanje, a specificne instrumente i ritmove su naučili sami. Stalni članovi su Vladimir Lazić (gitara, vokal, sikusi), Snežana Stanojević (kene, sikusi, bombo) i Stanislav Stanojević (ćarango, sikusi).
cd_etnoumlje_5.jpg BALKAN MUSIC CLUB - UŽIVO IZ ETNOGRAFSKOG MUZEJA
WMAS
cd212
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 5
Nema na lageru!

Balkan Music Club je nastao 1995. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Na samom početku, bend je svirao renesansnu muziku u okviru časova kamerne muzike u klasi profesora Miloša Petrovića. Pod njegovim uticajem ansambl otkriva i tradicionalnu muziku Balkana. Profesor Petrović je doneo prve aranžmane i ostao mentor benda. Članovi benda su vrlo brzo prihvatili novi zvuk i uz energičan mladalački pristup stvorili sopstveni stil koji je označio početak buđenja world music scene u Srbiji. Balkan Music Club je nastupao širom Srbije, kao i u okolnim zemljama. Ovo je njihovo prvo zajedničko pojavljivanje na disku - u pitanju je snimak jednog od poslednjih koncerata koji je održan 2. septembra 1999. u Etnografskom muzeju u Beogradu, vrlo brzo po povratku sa gostovanja po Grčkoj. Iako ne sviraju više zajedno, svi članovi su vrlo aktivni, renomirani muzičari i nastupaju širom sveta.
cd_etnoumlje_4.jpg CADABRA - LIVE AT JADRAN
WMAS
cd210
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 4
Nema na lageru!

Subotičku world music scenu čini više sastava koji uspešno stvaraju godinama. Među njima, značajnu ulogu imao je Ethnokor, čija je misija samo delimično ugašena s obzirom da je njegova okosnica nastavila da funkcioniše kao Cadabra. Sastav predvodi sjajni vilonista Miroslav Jovančić. WMAS Records sa ponosom predstavlja njihovo LIVE reizdanje.
cd_etnoumlje_3.jpg WORLD MUSIC FROM SERBIA 2008.
WMAS
cd208
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 3
Nema na lageru!

Kompilacija World Music From Serbia 2008 sadrži 14 odabranih kompozicija od poznatih do neafirmisanih srpskih world music sastava i umetnika. Na kompilaciji su: Boris Kovač i La Campanella Orchestra, SM & A Priori, Alice In Wonderband, Shira U'tfila, Duo Moderato, Dragomir Milenković, Izvor, Trio Balkanske žice, Arhai, Ansambl Pachamama, Teodulija, Magistar Ludi, Dobrivoje Todorović i Srđan Asanović.
cd_etnoumlje_2.jpg SLAVIŠA MALENOVIĆ & A PRIORI - MOON FOG
WMAS
cd204
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 2
Nema na lageru!

Debi album sastava Slaviša Malenović i A Priori pod nazivom Moon Fog. Sastav je osnovao kompozitor i pijanista (klavijaturista) Slaviša Malenović-Pinki septembra 1999. godine u Jagodini. Muzika je inspirisana folklorom Balkana sa uticajima jazz-a, progressive rock-a, world music, klasične muzike i elektronske muzike. Debi grupe je bio na World music festivalu Etnomus u Jagodini 1999. godine. Tokom sledeće dve godine, grupa je učestvovala na nekoliko muzičkih festivala u zemlji i inostranstvu da bi 2002. prestala sa radom iz opravdanih razloga, dok je osnivač grupe nastavio da radi na drugim projektima. Godine 2006, Malenović je obnovio grupu kao trio u sastavu: Slaviša Malenović-Pinki – klavijature, Miodrag Antić – gitara i Vladislav Dopuđa – bas gitara.
cd_etnoumlje_1.jpg HAZARI - PRESEK
WMAS
cd203
Prateći CD uz magazin Etnoumlje br. 1
Nema na lageru!

Novo CD izdanje Hazara povodom obeležavanja jubileja – 15-godišnjice od osnivanja sastava. Ovaj promo album predstavlja kompilaciju od 13 odabranih kompozicija od kojih četiri nisu objavljene, dok su ostale sa albuma „Svetlucanje kroz san” (2002) i „Naissus XXI vek” (2004).
Ovaj album možete preslušati i besplatno preuzeti na adresi: swminternetradio.podomatic.com u sekciji: Epizoda 1
korica Knjiga
WORLD MUSIC - MUZIKA SVETA
Autorka: Jasmina Milojević
Prva publikacija u Srbiji u izdanju World music asocijacije Srbije koja na stručan način govori o world music.
84 str, format A5
WMAS 2004.

Preuzmite ovu publikaciju u pdf formatu 640 Kb >>
(Napomena: tekst ove publikacije može se koristiti jedino u nekomercijalne i edukativne svrhe)
Preuzmite sadržaj ove publikacije u pdf formatu 60 Kb >>
omot_cd_etnomus.jpg Promotivno izdanje
FESTIVAL ETNOMUS 1997-2002
WMAS 2002.