VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Koncert:
SINTEZIS U BEOGRADU

Priredio: Oliver Đorđević

sintezis.jpg
Sintezis

Poznati makedonski world music sastav održao je 19. marta koncert pred beogradskom publikom. Na repertoaru su bile kompozicije sa novog albuma koji je pred objavljivanjem kao i prepoznatljive kompozicije sa ranijih izdanja.

Da li je skopski world music sastav „Sintezis” izgubio od svog nekadašnjeg sjaja ili su očekivanja od njihovog nastupa u Sava centru 19. marta 2008. godine piscu ovih redova bila nerealno zahtevna? Tek, poslednji nastup u Srbiji (znam za prethodne iz 2000, odnosno 2003. godine u SC kao i izuzetno zapaženo gostovanje na „Nišvilu” 2006. godine u pratnji festivalskog orkestra, kojim je dirigovao Vijetnamac Le Fi Fi, dirigent Makedonske filharmonije), ispraćen je aplauzom koji je očigledno bio neubedljivo snažan i uporan da primora članove makedonskog sastava da se po drugi put vrate publici na bis. Pored toga, tokom koncerta izostala je ona euforična atmosfera koja je pratila „Sintezis”, mada je na momente bilo i glasnog oduševljenja ali nedovoljnog u decibelima jer je velika dvorana bila poluprazna.

Nekada „DD Sintezis” (ono „DD” je po Draganu Dautovskom, osnivaču sastava koji je nastavio da funkcioniše sa svojim kvartetom a zamenio ga je Goce Dimovski), a sada samo „Sintezis” svakako je od svog nastanka i prvog javnog pojavljivanja u diskoteci u Štipu u leto 1995. godine, dosta učinio na afirmativnom planu na čitavom ex-Yu prostoru. Mnogi sadašnji sastavi u ovom regionu bili su podstaknuti prepoznatljivom muzikom „Sintezisa” (i „Anastasije”) koja i danas obiluje snažnim emocijama sa primesom melanholije pa čak i nostalgije za iracionalnim vremenom i prostorom u kojima se smenjuju životne priče i situacije koje, očigledno, dotiču slušaoce.

Sam naziv „Sintezis” za koji je, svojevremeno Dragan Dautovski rekao da simbolizuje spoj makedonskog folklora i svetskih muzičkih trendova, bio je najava da će mnogi muzičari koji su se bavili džezom, popom ili rokom u svoje stvaralaštvo uključiti i motive iz tradicionalne muzike. Naravno, nekima je to uspelo, a nekima ne.

Jedan od razloga velikog uspeha „Sintezisa” u obradi tradicionalnih pesama je pristup poslu. „Pokušavamo da obradimo mnoge pesme, ali desi se da se poneka jednostavno ne da: takve ostavimo u izvornom obliku potpuno svesni da bismo ih obradom upropastili. ‘Zajdi, zajdi’, ‘Biljana platno beleše’ – su opšte poznate, nema ko ih nije pevao i to je u redu. Ali naš je cilj da ukažemo na naše iskonske pesme. Neke od takvih su postale i hitovi. Recimo pesma ‘Vo naše selo’ iz koje smo uzeli samo četiri takta i jednu strofu, i od nje napravili pesmu sa sedam strofa za koju se misli da je originalno naša”, objašnjava Radoslav Šutevski.

Pored Šutevskog, koji svira perkusije, ostali članovi su Goce Dimovski (gajde, zurle, kaval), Vane Jovčev (klavir), Marjan Jovanovski (žičani instrumenti), Goce Uzunski (tapan i tarabuke) i tri markantna ženska vokala sa vrhunskim glasovnim sposobnostima (Aneta, Biljana i Mirjana) bez kojih sastav ne bi stekao današnju popularnost i prepoznatljivost. Devojke pevaju na stari – tradicionalan način, karakterističan isključivo za područje Makedonije, poznat kao nazalno pevanje.

Do sada, „Sintezis” je objavio četiri albuma (DD Synthesis, 1996; Swinging Macedonia, 2000; Live In Skopje, 2002; Let God Smite Him, 2004.) i prisutan je na više kompilacija.

Na koncertu u SC, dobrim delom predstavili su kompozicije s novog albuma (čije objavljivanje se očekuje), kojima su pridodate one sa prethodnih albuma, poput „De Bog da bie”, „Pomolila Boga Maca”, „Mori mome”, i „Vo naše selo”. Sve je efektno začinjeno gostima i prijateljima „Sintezisa” Biljom Krstić i „Bistrikom” koji su izveli „Jovano, Jovanke” i „Kalajdžijsko kolo”.

Ukupan utisak je dobar ali ipak naš predlog koncertnoj agenciji SC je da razmisli o organizaciji koncerta nekog world music sastava koji će biti potpuno različit od „Sintezisa”, recimo švajcarskog dvojca Stimmhorn ili čak engleskog Ozrik Tentacles. Očigledno je došlo vreme da se Makedonci malo odmore od nastupa u Beogradu, a i publika će ih se tako zaželeti i dočekati sa dobrim raspoloženjem i punom salom, iskreno i kako dolikuje.

Ideja za obostrano zadovoljstvo.

 

Povratak na sadržaj Etnoumlja #4 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>