VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Sa povodom:
SERBOPLOV
Autor: Nikola Glavinić

serboplov_2009.jpg
Serboplov
Foto: Emir Memedovski


Što se stila tiče, prvi album Serboplova tematski je, u najvećem delu, obrađivao građansku igru. Drugi je šarenolikiji. Ima tu i muzike gradskog tipa, rustičnije muzike, modernije muzike, kao i nekoliko autorskih kompozicija.

Novosadski ansambl Serboplov (širi naziv je zapravo: Srpski muzički vremeplov) neobična je pojava na ovdašnjoj etno – world sceni. Za razliku od većine izvođača koji se bave muzičkom baštinom južne Srbije i Kosova i Metohije, Bogdan Ranković i njegov sastav oživljavaju belle epoque srpskog građanskog sloja i muziku koja se svirala na balovima i u salonima. Serboplov podseća na vreme uspona i ponosa zbog pobede u prvom svetskom ratu, kratak period do novog potresa i drugog svetskog rata. Jedini album objavili su pre pet godina za B92, i on je stigao i do šestog mesta prestižne evropske world music top liste (World Music Charts Europe). U međuvremenu su se događali sporadični koncerti u zemlji i inostranstvu (jedan od značajnijih je prošlogodišnji nastup na prestižnom festivalu u Rudolštatu, u Nemačkoj), a snimljen je i novi album na čije objavljivanje se još čeka.

„Materijal za album je snimljen, produkcijski obrađen i pripremljen za objavljivanje još pre godinu dana. Zbog stanja ovdašnjeg izdavaštva odlučio sam da kao autor projekta i kompozitor, album objavim sam, što usporava objavljivanje, ali ima i svojih prednosti. Drugi album je planiran da izađe do nove godine, a pojaviće se na proleće, kaže Bogdan Ranković, lider Serboplova, na početku intervjua za „Etnoumlje“.

Etnoumlje: Šta je usporilo izlazak drugog albuma?

Bogdan Ranković: Pre početka rada Serboplova napisao sam jedan tekst o tome kako kod nas nema kvalitetne prezentacije muzike, i da je atmosfera u kulturi uopšte loša, pa sam odlučio, sa kolegama muzičarima, da probamo kroz muziku da pokažemo kakav bi odnos prema kulturi trebao da bude. Mislio sam da će za nekoliko godina taj tekst biti prošlost i ta priča deplasirana, ali, suštinski se ništa nije promenilo. Umetnik bez podrške institucija sistema čija je dužnost da ga podrže – teško može da izgura neku stvar. Živimo u potrošačkom vremenu, u milenijumu komercijalizacije u kojem su prave vrednosti skrajnute i opstaju zahvaljući samo velikim ličnim energijama i entuzijazmu samih umetnika. Trebalo bi da bude drugačije. Nenormalno je da imamo ljude koji sede i primaju plate u institucijama kulture, a koje moraš da moljakaš i petnaest puta dolaziš kod njih, pišeš projekte za neki smešan novac, dok se istovremeno ogroman novac daje za neke veoma komercijalne stvari koje mogu same sebe da izdržavaju.

E: Misliš na festival Exit?

-Da me ne shvate krivo, mislim da je veoma korisno i potrebno da postoje i Exit i Dragačevski sabor trubača, ali, oni su sami po sebi komercijalni festivali. Na drugoj strani su ljudi poput mene koji sami finansiraju svoje projekte, što naravno, uz život u društvu koje je u tranziciji, usporava i otežava rad. Ali, naši obožavaoci su strpljivi, i verujem da ćemo ih uskoro konačno obradovati novim albumom.

E: Koliko se novi album stilski razlikuje od prvog, i da li su se u međuvremenu dogodile promene u sastavu Serboplova?

-Serboplov je, što se ljudstva, postave tiče, jedan veoma živahan ansambl. Dogodile su se određene promene u odnosu na postavu koja je snimila prvi album. Imamo perkusionistu Ištvana Čika i troje gudača umesto četiri, uz mene kao solistu na duvačkim instrumentima. Prvu violinu svira Vladimir Ćuković, violista je Aca Stepanović, stari član Serboplova, tu je i kontrabasista Ervin Malina. Na novom albumu se, kao i na prvom, pojavljuje jedna gošća-pevačica. To je profesorka etnomuzikologije Gordana Roganović, koja je otpevala pesmu Marijo deli bela kumrijo. Gostuje i violinista Željko Kostić. Što se stila tiče, prvi album Serboplova tematski je, u najvećem delu, obrađivao građansku igru. Drugi je šarenolikiji. Imamo tu i muziku gradskog tipa, rustičniju muziku, moderniju muziku, kao i nekoliko autorskih kompozicija.

E: Tu je i „Mocino kolo“...

-Da. Nije neobično da etno – world ansambli obrađuju dela klasične muzike. Na primer, Boban Marković je obradio D-mol simfoniju... U pozitivnom smilu isprovociran time, odlučio sam da iskoristim motive iz Mocartove „Male noćne muzike“ i napravim kompoziciju koja, kako vidim, ima dobru prođu kod publike.

E: I pokazuje jedan duhovit Serboplov, što je novi kvalitet sastava.

-Jeste. Serboplov sa prvog albuma je bio možda malo preozbiljan za estradu. Sada smo, može se reći duhovitiji, opušteniji u pristupu i komunikativniji. Mislim da time nećemo razočarati stare poklonike, a verujem da ćemo doći do neke nove publike.

E: Kada se pojavio, Serboplov je muzički bio van glavne etno-world struje u Srbiji. Kakva je danas situacija?

-Čini mi se da je taj nacionalni retro stil uopšte, ne samo u muzici, sve popularniji kod nas. Setite se uspeha filmova i serija Zdravka Šotre „Zona Zamfirova“ i „Ivkova slava“, kao i ekranizacija romana Mir Jam koje upravo pričaju o društvu i vremenu koje muzički tretira Serboplov. Na drugom albumu imamo i neke veoma obične, profane teme. Na primer, obrađujemo Svilen konac, jednu od najpopularnijih numera iz tog nekog vremena. Ipak je to građansko društvo u Srbiji bilo utemeljeno i imalo neke dobre strane.

Povratak na sadržaj Etnoumlja #9-10 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>