VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV


SLUŠAJ

swm_internet_radio_transpar.gif

Magazin Etnoumlje No 9-10 / Leto-jesen 2009.


etnoumlje_9-10_naslovna.jpg
REČ UREDNIKA
Poštovani poklonici world music,
U broju pred vama najveći deo prostora posvećen je tekstovima koji se bave world music teorijom. U prvom delu rada „Balkan Impressions – folklore i džez” autor Predrag Milanović govori o problemu kulturnog transfera između džeza i narodne muzike, nastojeći da odgovori koji su razlozi činjenice da je šira muzička publika album Lale Kovačeva prihvatila sa oduševljenjem i u čemu se ovaj album iz 1982. godine, koji mnogi smatraju začetkom world music u Srbiji, razlikovao od dotadašnjih pokušaja slične vrste.
Naš stalni saradnik Đorđe Tomić, preveo je i adaptirao studiju Jamesa Barretta „World Music, nacija i postkolonijalizam”, Aleksa Golijanin je priredio prikaz o Đivanu Gasparijanu, dok Nikola Glavinić donosi dva sjajna intervjua: sa sastavima „Mara” iz Mostara i „Serboplovom”, povodom njihovog novog albuma. Opširne kritičke osvrte koncerata daju Marija Vitas (nastup Bore Dugića) i Vesna Karin (koncert tradicionalne muzike koji je održan u Novom Sadu). Veliko zadovoljstvo predstavlja nam intervju sa Milošem Petrovićem, uvaženim kompozitorom i čembalistom, koji nam je dozvolio da uz ovaj broj objavimo kompilaciju njegovih kompozicija.
Svakako, uvek može bolje i više, i zato očekujemo vaše savete, predloge i sugestije.Takođe, bićemo vam zahvalni ukoliko vaše prijatelje upoznate sa postojanjem magazina Etnoumlje. Online verzija nalazi se na našem portalu: www.worldmusic.autentik.net
Sa nadom da ćete nas podržati, srdačan pozdrav do sledećeg broja.


milos_petrovic_2.jpg Intervju:
MILOŠ PETROVIĆ

Autor: Oliver Đorđević
Ideal, a pre bih rekao-potreba, da sintetizujem folklor i razne, stare i novije muzičke stilove, nije nastao mojom “administrativnom” odlukom. Nisam želeo ni da oponašam već uspostavljeni stil, jer, možda neskromno izgledalo, u vreme kada sam započinjao ove sinteze-nisam ni mogao imati uzore, a ako sam ih i mogao pronaći, nisu mi se, jednostavno rečeno-dopadali, između ostalog ističe Miloš Petrović, poznati kompozitor, čembalista i profesor, čovek kome pripada velika zasluga za razvoj ovdašnje world music.
Više>>
aster_aweke.jpg Teorija:
WORLD MUSIC, NACIJA I POSTKOLONIJALIZAM

Autor: James Barrett
Prevod i adaptacija: Đorđe Tomić

Pretpostavlja se da World Music ovaploćuje prosvetiteljske ideje esencijalnog morala, etičkih i emotivnih kvaliteta ljudske vrste, pri čemu se ne pokazuje čak ni želja da se pretpostavljeno proveri prevodom ili dijalogom sa pripadnicima izvorne kulture.  Više>>
serboplov.jpg Sa povodom:
SERBOPLOV
Autor: Nikola Glavinić

Što se stila tiče, prvi album Serboplova tematski je, u najvećem delu, obrađivao građansku igru. Drugi je šarenolikiji. Ima tu i muzike gradskog tipa, rustičnije muzike, modernije muzike, kao i nekoliko autorskih kompozicija.
Više>>
fc_apatride_united.jpg Reggae u Srbiji:
REVOLUCIONARNA ENERGIJA

F. C. APATRIDE UNITED
Autor: Miss I Dread
Oduvek sam želeo da sviram neiskvareni reggae, da ga vratim korenima. Reggae je iznikao iz blues-a baš kao i mnogo današnje muzike a danas ga nažalost više poistovećuju sa soul i hip hop-om. Politika se uvek provlači kroz pesme, bez obzira jesu li konkretne, apstraktne, ljubavnog ili socijalnog karaktera - ističe Abdel Kheirawi, vođa benda F.C. Apatride United  Više>>
lala_kovacev_2.jpg Esej
BALKAN IMPRESSIONS - FOLKLOR I DŽEZ (I)
Autor: Predrag Milanović
Krajem 1982. godine dogodilo se nešto vrlo interesantno u muzičkom životu Beograda. Bila je to pojava džez bubnjara Lale Kovačeva i njegovog sastava „Balkan Impressions”. Projekat nazvan jednostavno „Balkan Impressions” u podnaslovu je nosio i bližu odrednicu „folklor i džez Lale Kovačeva”. Za poznavaoce zbivanja u džez muzici ovo i nije predstavljalo neko veliko iznenađenje jer je od samih začetaka džeza u našoj sredini postojala određena praksa korišćenja folklornih tema obrađenih na džez način. Bili su poznati aranžmani Vojislava Bubiše Simića, dirigenta džez orkestra RTB, kao i nekih drugih džez muzičara koji su se sporadično bavili ovom oblašću. Postojala je i tradicija džez festivala na kojima su često „big band”-ovi svirali folklorne teme (ponekad i zadate na džez način. Ono što je u slučaju Lale Kovačeva bilo iznenađujuće bila je činjenica da je šira muzička publika „Balkan Impressions” prihvatila sa oduševljenjem. Šta se zapravo desilo? Otkuda toliko interesovanje za muziku koja je do tada bila na marginama muzičkih zbivanja? Čime je ova muzika zaintrigirala posvećene ljubitelje tzv. ozbiljne muzike kao i rokere i „narodnjake”? Po čemu se razlikovala od dotadašnjih pokušaja slične vrste? Više>>
bijelo_dugme_rtv_revija.jpg Studija:
FOLKLORNI ELEMENTI PESAMA GRUPE „BIJELO DUGME”
Autorka: Marija Vitas
Termin „pastirski rok”, koji su muzički kritičari masovno upotrebljavali u opisivanju muzike grupe „Bijelo dugme”, bio je aktuelan i pokazao se relevantan pre svega za prvi deo njihove karijere. Pod „pastirskim” se očigledno podrazumevala upotreba arhaizma u tekstu i pevanja „na bas” u muzici, što je zajedno gradilo sliku seoskog ambijenta u kojem je pastir jedna od glavnih ličnosti. Drugi termin, „sevdah rok”, takođe često dovođen u vezu sa njihovom muzikom, može se reći da ima širu primenu, tj. da se može odnositi na sve one pesme iz opusa grupe koje su prožete sevdahom i rokom, odnosno, koje povezuju rokenrol muziku i tekstove pune ljubavne čežnje i strasti, na „bosanski” (narodni) način – uplitanjem muzičkog ili jezičkog folklornog materijala.
Više>>
djivan_gasparijan_1.jpg Svetska scena:
DJIVAN GASPARIJAN
Izvor: www.jivanduduk.com
Prevod i adaptacija: Aleksa Golijanin
„Sve dok dišem, sve dok su moja duša i zdravlje u dobrom radnom stanju, moje godine me uopšte ne zabrinjavaju. Sviraću svoj duduk sve dok budem mogao. Starost nema veze s datumom rođenja. To je stvar duha. Sklon sam tome da zaboravljam na svoje godine“, kaže Djivan Gasparijan.  Više>>
mara.jpg World music u BiH:
MARA - LEKOVITI VASDUH SA VRHOVA HERCEGOVAČKOG PESNIŠTVA

Autor: Nikola Glavinić
Cilj albuma „Vasduh” Mostarca Sanela Marića-Mare je da oživi duh starih pjesnika, da nove generacije upozna a stare da podsjeti na kvalitet naše umjetnosti, bez obzira na vjeru, naciju ili bilo kakvu vrstu različitosti. Više>>
bora_dugic_1.jpg Koncert:
SIMFONIJA DUHA I DAHA
Nastup Bore Dugića u SC, 18. MAJ 2009.

Autorka: Marija Vitas
Događaj „Simfonija duha i daha“ sjedinio je i okupio veliki broj muzičara, solista, orkestara, hor, okupio je raznovrsne tipove instrumenata, pesmu, igru, priču i naraciju, stihove naših slavnih pesnika, renomirane izvođače kao i mlade muzičare na početku karijere, srpsko muzičko nasleđe, Balkan, Šumadiju, Istočnu Srbiju, Jug, Rumuniju, arhaične narodne melodije kao i savremene, pretežno Dugićeve, kompozicije inspirisane tradicijom, muziku iz domaćih serija i filmova...  Više>>
koncert_ns.jpg Koncert:
KONCERT TRADICIONALNE MUZIKE U NOVOM SADU
studenata etnomuzikologije Akademije umetnosti u Novom Sadu, 2. jun 2009.

Autorka: Vesna Karin
Na kraju svake školske godine, studenti etnomuzikologije Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. dr Nicea Fracilea, organizuju koncert tradicionalne muzike. Njihov cilj je da na taj način ukažu na prave vrednosti srpske muzike, interpretirajući je što vernije, kako bi time edukovali sve zainteresovane za kulturnu baštinu srpskog naroda, pa i šire. Isto tako, želja im je i da promovišu etnomuzikologiju kao nauku i pokažu čime se etnomuzikolozi, zapravo, bave.  Više>>
cd_etnoumlje_9.jpg
Prateći CD uz magazin Etnoumlje No 9-10:
MILOŠ PETROVIĆ - IZ OPUSA 

WMASCD224
Etnoumlje vam poklanja kompilaciju Miloša Petrovića koja sadrži 11 odabranih kompozicija nastale u periodu od 1980. do 2002. godine. Ova kompilacija je reizdanje, prvi put je objavljena 2007. godine uz časopis „Koraci”, Kragujevac, sv. 7-8.  
Ovaj album možete preslušati i besplatno preuzeti na adresi: swminternetradio.podomatic.com u sekciji: Epizoda 2

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>