VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV


SLUŠAJ

swm_internet_radio_transpar.gif

Magazin Etnoumlje No 15-16 / Zima-proleće 2011.


PREUZMITE KOMPLETAN MAGAZIN ETNOUMLJE # 15-16 U PDF FORMATU 13 Mb >>

etnoumlje_15-16_naslovna.jpg
REČ UREDNIKA
Poštovani poklonici world music,
Preminuo je Miloš Petrović, jedan od rodonačelnika world music u Srbiji. Ostavio je vredno zvučno i pisano delo kojim ćemo neprestano oživljavati uspomene na njegov život i rad. Duboko ožalošćeni, u ovom dvobroju donosimo životopis kompozitora kao i sećanja njegovih prijatelja i saradnika.
Zatim, objavljujemo hronologiju rada sastava „Institut” čija „predistorija” počinje 1974. godine. Ovaj presek je veoma značajan za istoriju „world music” u Srbiji, s obzirom da do sada nije objavljen širi prikaz rada ovog sastava kroz čiju „radionicu” je do sada prošlo više desetina umetnika.
O aktuelnom trenutku romske muzike u Srbiji, sa posebnim osvrtom na stvaralaštvo grupe „Kal”, studiozno piše etnomuzikološkinja Ivana Ljubinković.
Naš vredni saradnik Đorđe Tomić preveo je i adaptirao odličan esej producenta Joe Boyda koji će uputiti ovdašnje umetnike šta im valja činiti.
Ivana Komadina opisuje burnu životnu priču Lajka Feliksa, Branislav Dejanović nas upoznaje sa sve zapaženijim sastavom „Eyot”, dok Marija Vitas objavljuje dve kritike – koncerta Borisa Kovača, i u Srbiji slabo poznatog albuma „Horon” srpsko-turskog dueta „M2T”. Album-prvenac Srđana Asanovića predstavlja Vesna Karin.
Aleksa Golijanin nas svojim prevodom upoznaje sa „prvim glasom Afrike”, Salif Keitom.
Poštovani, 30. aprila 2011, na „World music samitu” u Etnografskom muzeju, imaćemo priliku da se po drugi put okupimo i govorimo o našim problemima. Takođe, moći ćete da uživate u nastupima sastava „Institut” i „Moraitika”.
Obaveštavamo sve one koji ne dođu do primerka štampane verzije magazina, s obzirom da se štampa u skromnom tiražu, da je isti dostupan u pdf formatu na našem sajtu.
Svako dobro do sledećeg broja.
institut-fraparega.jpg Srpska scena:
INSTITUTE - PRVA DECENIJA
Autor: Oliver Đorđević
Grupa „Institut” iz Beograda postoji od 1974. godine (do 1984. godine stvarala je pod nazivima „Gandharva”, „Bridge” i  G „Visoka vegetacija” ). Od osnivanja, sastav je prošao kroz niz evolutivnih faza. „Institut” stvara kompleksnu muziku koja se u najširem smislu može nazvati alternativni, eksperimentalni etno-džez. Neraskidivi delovi opusa „Instituta”, grubo se mogu opisati kao: „fussion” muzika i „cool” džez, globalna etno-muzike sa velikim uticajem afričke, indijske i praiskonske balkanske muzike i muzika slobodnog duha i eksperimentalne prirode, nastala na bazi novih muzičkih instrumenata i prerađenih ili neuobičajeno primenjenih već postojećih, sa ciljem pronalaženja novog zvuka i autentičnog muzičkog izraza. Kompozicije uglavnom nastaju uživo, kao niz improvizacija na okvirno dogovorene ritmičke, harmonijske i tonalne strukture, sa manjim ili većim odstupanjima. Prema rečima S. Aleksića-Fraparege, „iako na izgled anahroni pristup maskiranja i sviranja na perkusivnim instrumentima raznih geografskih lokaliteta i tradicija, „Institut” nikada nije bio etno-grupa, već Fluksus grupa koja je kroz tok muzičkih, likovnih i scenskih misli na ironičan i katkad humorni način tražila izlaz u fuziji raznih muzičkih žanrova istovremeno studirajući tradiciju raznih podneblja i gledajući daleko u budućnost, često postavljajući u direktan kontakt poslednje tehničke pronalaske u proizvodnji tona sa prastarim i tradicionalnim izvorima zvuka”. Kroz „Institut” je u periodu, dugom 37 godina, prošlo nekoliko stotina pojedinaca, koji su kraće ili duže bili njegovi članovi i svojom kreacijom doprineli razvoju grupe.
milos_petrovic_5.jpg In memoriam:
MILOŠ PETROVIĆ
Autor: Oliver Đorđević
Vest da je 13. novembra preminuo Miloš Petrović (1952-2010), nаš poznаti čembаlistа, džez i world muzičаr, kompozitor, muzički kritičar, književnik i profesor nа Fаkultetu muzičke umetnosti u Beogradu, članovi „World music asocijacije Srbije” i Redakcije magazina „Etnoumlje” primili su sa dubokom žalošću i saosećanjem sa njegovom porodicom.
Petrović je u svakoj prilici podržavao rad naše organizacije kao član Nadzornog odbora. Sa zadovoljstvom je prihvatio poziv da kao govornik učestvuje na Prvom srpskom world music samitu 30. aprila 2010. godine i pored toga što se borio sa teškom bolešću.
Magazin „Etnoumlje” je 2009. godine dvobroj 9-10 posvetio ovom istaknutom umetniku i tom prilikom realizovan je opširan intervju sa njim (koji je potom objavljen i u Miloševoj knjizi „Dlanom o stopalo”). Nešto kasnije, krajem iste godine, za potrebe buduće dokumentarne emisije o istorijatu „world music” u Srbiji, snimili smo novi intervju sa Petrovićem, koji do sada nije emitovan, a čije ćemo delove objaviti u nekom od narednih brojeva „Etnoumlja”.
boris_5.jpg Koncert:
BORIS KOVAČ, KVARTET „TAJJ” I „NEW RITUAL GROUP” (Kolarac, 25. 01. 2011.)
Autorka: Marija Vitas
Muzika Borisa Kovača akrobatski gipko balansira u žanrovskom međuprostoru a u takvom je balansiranju protekao i dvočasovni koncert „Posle-istorijska klasična muzika iz zemlje Panonije“. Publika koja je došla u „Kolarac“ da se podseti ili da se prvi put upozna sa delom ovog novosadskog umetnika imala je priliku da sluša kompozicije koje se poigravaju mnogim žanrovima ali ne definišući ni jedan posebno a odbacujući sa sebe u priličnoj meri čak i world music- „plašt “. Ako i jeste world music onda bi smo to čak radije opisali kao Kovač's World Music tj. Muzika Kovačevog Sveta.
lajko_felix_3.jpg Sinopsis:
PLAY, FELIX, PLAY
Autorka: Ivana Komadina
“Ja nisam normalna osoba. A ni ljudi koji dolaze na moje koncerte verovatno ne očekuju da vide normalnu osobu” izjavio je 2000. godine Lajko Feliks, u hotelskoj sobi, neposredno pred nastup u dvorani Muzičke akademije Franc List u Budimpešti novinaru evropskog izdanja novina “Wall Street Journal”. Tekst o nekonvencionalnom violinisti iz Srbije novinar je naslovio: “Lajkove plamteće žice”. Da bi dodao argumentaciju stavu ovog umetnika, novinar citira i reči mađarskog reditelja Mikloša Janča, koji je snimio film “Play, Felix, Play”, “Sviraj, Feliks, sviraj”, u kome donosi niz kratkih kadrova sa krupnim snimcima različitih izraza Lajkovog lica dok svira i njegovih pokušaja da učestvuje na automobilskim trkama.
meduoteran.jpg Recenzija:
PRVENAC SRPSKO-TURSKOG DUA „M2T”
Autorka: Marija Vitas
Prošlo je pet godina od kako je world music tržište postalo bogatije za još jedno vredno, zapravo, izuzetno vredno izdanje koje za sve ovo vreme, međutim, nije proizvelo odgovarajući odjek kod nas. Tek poneki koncert, nekolicina gostovanja u medijima, tek nekoliko reči o albumu... A reč je o jednom audio-izdanju koje je plenilo nesvakidašnjom umetničkom svežinom kada se pojavilo pri čemu nije ništa manje sveže, originalno i ‚drugačije‛ ni sada, četiri i po godine nakon objavljivanja.
eyot.jpg Sa povodom:
EYOT: PUT KOJIM SE REĐE IDE
Autor: Branislav Dejanović
Eyot je engleska reč koja je nekada označavala ostrva na Temzi, a danas se koristi i za ostrva na drugim rekama i jezerima u Britaniji. Niška grupa „Eyot”, ili preciznije rečeno sastav sa bazom u Nišu, s obzirom da sastav čine muzičari iz nekoliko gradova, skrenuo je pažnju kritičara i publike širom Srbije nastupima na nekoliko zapaženih manifestacija (Umbria Jazz - Balkanic Windows, Nišville), a album „Horizon” je po mišljenju mnogih jedno od najboljih izdanja sastava iz Srbije, nastalih poslednjih godina, van svih žanrovskih odrednica. Za pristalice izreke „nomen est omen”, odnosno, za one koji (opravdano) u svemu traže simboliku – „Eyot” se metaforično može shvatiti kao izolovanost (pogotovo ako se ima na umu ostrvo na jezeru), dok u slučaju ovog benda – „Eyot” očigledno simboliše odolevanje glavnom toku reke.
nisnu_se_zvezda.jpg Критика:
ПРВИ АЛБУМ СРЂАНА АСАНОВИЋА
Ауторка: Весна Карин
У издању новосадског Студентског културног центра (СКЦ), објављен је компакт диск традиционалне музике под називом „Нишну се звезда низ ведро небо“ крајем 2010. године, у извођењу младог и амбициозног студента етномузикологије Срђана Асановића. Срђан је тренутно апсолвент на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. др Ницеа Фрацилеа, а уз то интерпретира српске народне песме у оквиру значајнијих културних манифестација, пише поезију и компонује.
kal_2.jpg Esej:
GRUPA KAL I WORLD MUSIC - AKTUELNI TRENUTAK ROMSKE MUZIKE U SRBIJI
Autorka: Ivana Ljubinković
Kako započeti priču o Romima, romskoj muzici, tačnije, o srpskoj romskoj muzici 21. veka? Ako bismo želeli da krenemo od samog početka, to bi morao biti podsetnik na već poznatu priču o poreklu Roma, njihovom dugom putu (lango drom) iz Indije ka Evropi, lutanju i smirivanju na najrazličitijim krajevima sveta. Tako Roma danas ima svuda, počevši od Indije, preko Izraela, Finske, Brazila, SAD-a, do Srbije, Mađarske, Francuske, Makedonije, Češke i Albanije, gde su najbrojniji. Negde su prihvaćeni (malo) više, negde manje, negde sa željom da se asimiluju sa gadžama (neromskim stanovništvom), negde sa željom da neguju svoje običaje i jezik, ali generalno – Romi su oduvek bili i danas su marginalizovana etnička grupa, i većinom žive u odvojenim naseljima. Oni su takođe i najbrže rastuća etnička grupa u Evropi.
joeboyd.jpg Esej: 
TRADICIONALNA MUZIKA NA TRŽIŠTU SVETA - DOŽIVLJAJI JEDNOG PRODUCENTA
Autor: Joe Boyd
Izvor: COLLeGIUM by the Helsinki; Collegium for Advanced Studies Vol. 6 (2009)
Prevod i adaptacija: Đorđe Tomić
Kada sam ga prvi put čuo kako peva sa sastavom Star Band of Dakar, krajem 1970-ih godina, Youssou N’Dour je još bio tinejdžer. Već u ranoj mladosti bio je to jedan od najuzbudljivijih glasova Afrike. Ubrzo je postao vođa sastava, promenio mu ime u Les Super Etoile de Dakar i poveo ga na turneje u veliki svet. Polovinom osamdesetih sam imao priliku da vidim njihov nastup u Londonu i bio sam impresioniran, ali uz izvesne ograde. Youssou koga sam tada video već je pokazivao sklonost da se dodvorava publici i razblažuje lokalne mbalax ritmove elementima zapadnjačke pop muzike. Njegova prva evropska izdanja krasila je ispolirana produkcija; pesme je pisao u društvu Petera Gabriela, a na turnejama nastupao sa Stingom. U međuvremenu je za domaću publiku u Dakaru štancovao na brzinu snimljene kasete za potrebe lokalnog tržišta koje su bile neuporedivo uzbudljivije od bezukusne muzike koju je objavljivao na digitalnim diskovima.
awil_logo.jpg Promoteri u svetu:
UKINUTA JE KULTNA EMISIJA „A WORLD IN LONDON”
Izvor: World Music Central
Prevod i adaptacija: Vera Jovanović
Burne reakcije dočekale su odluku urednika Radija Bi-Bi-Si David Robeya da ukine jedini prestonički world music radio program „A World in London” od januara 2011. godine, kao deo plana „transformacije radija”. Ukidanje ove dvočasovne emisije je šokiralo i razbesnelo ljubitelje world muzike i pripadnike etničkih grupa u Londonu, izazivajući veliko negodovanje i kampanju da se emisija sačuva.
salif_keita.jpg
Svetska scena:
SALIF KEITA - ZLATNI GLAS AFRIKE
Autor: Marc Gabriel Amigone
Prevod i adaptacija: Aleksa Golijanin
„Ja sam crnac, koža mi je bela, sviđa mi se to, u tome je moja različitost. Ja sam belac, krv mi je crna, sviđa mi se to, u tome je razlika, u tome je lepota“. To su reči Salifa Keita, iz „La Différence”, naslovne pesme s njegovog novog albuma, objavljenog za Emarcy Records. Svetu poznat kao „Zlatni glas Afrike“, Salif Keita je ikona internacionalne muzičke industrije, čuven po svom neverovatnom glasu, a još više po svojoj neverovatnoj životnoj priči.
cd_etnoumlje_15-16.jpg Prateći DVD uz magazin Etnoumlje No 15/16:
INSTITUTE: RETURN OF JOHN FRUMM
Koncert, SKC, 1986.
WMASDivX235
Etnoumlje i Institut vam poklanjaju zapis antologijskog koncerta „Povratak Džona Fruma”, koji je održan 23. januara 1986. godine u SKC-u u Beogradu, kao proizvod nadahnuća kargo kultom Džona Fruma koji je nastao na ostrvu Tana (Republika Vanuatu). Sledbenici ovog kulta žive sa uverenjem da će Džon Frum, američki vojnik iz Drugog svetskog rata, kada se vrati, doneti prosperitet i blagostanje ljudima koji ga obožavaju. Fraparega i Papa Nik, udruženi kao „Institut”, shvatili su da je ova priča idealna kao inspiracija za koncert koji bi simbolizovao povratak prave nepatvorene improvizacije i kreacije u već tada turbo-folkom opasno nagriženoj muzičkoj klimi u zemlji. Tako je „Povratak Džona Fruma” postao paralela stvarnom iščekivanju plemena na Tani i okosnica muzičkog kreativnog rituala, kojeg imate priliku da vidite u integralnoj verziji, četvrt veka od premijernog izvođenja.

PREUZMITE KOMPLETAN MAGAZIN ETNOUMLJE # 15-16 U PDF FORMATU 13 Mb >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>