VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV


SLUŠAJ

swm_internet_radio_transpar.gif

Magazin Etnoumlje No 11-12 / Zima-proleće 2010.


etnoumlje_11-12_naslovna.jpg
REČ UREDNIKA
Poštovani poklonici world music,
Ove godine obeležavamo značajan jubilej – navršava se 25 godina od objavljivanja albuma „Izvorni folklor i džez” Lale Kovačeva. I pored toga što je ovaj album poznatog bubnjara treći u nizu koji za temu ima fuziju džeza i folklora, njega izdvajamo jer je najsnažnije uticao na mnoge jazz muzičare u Srbiji da svoje stvaralaštvo obogate folklornim motivima (jedan od razloga je i reklamna kampanja koja je pratila njegovu promociju). Novi pravac, koji će ubrzo biti imenovan kao „world music”, počeo je da se razvija u Srbiji.
Po čemu se ovaj album razlikovao od ostalih koji su se, takođe, bavili džezom i folklorom? Razlika je u tome što su se prethodna izdanja svodila na korišćenje folklornih tema na koje su „nalepljene” potpuno autentične džez improvizacije, ritam i harmonija, dok je Lala Kovačev stvorio muziku „koja više ne predstavlja džez sa elementima balkanskog muzičkog folklora već sadrži potpuno novi i autentičan muzički kvalitet, samosvojna muzika koja za osnovu ima folklor a stilski predstavlja džez koji je primeren savremenim poimanjima ovog muzičkog idioma. Drugim rečima, dostignut je najviši nivo interakcije kulturnih identiteta, kulturno zajedništvo”. (Predrag Milanović).
U vezi sa značajnom godišnjicom od pojave world music u Srbiji, u ovom broju donosimo intervju sa Lalom Kovačevim i nastavak eseja „Balkan Impressions”, autora Predraga Milanovića koji govori o problemu kulturnog transfera između džeza i narodne muzike. Pored ovih, preporučujemo i druge priloge: intervjue, recenzije, rad iz oblasti etnomuzikologije...
Pozivamo i vas da obogatite magazin vašim prilozima. Takođe, bićemo vam zahvalni ukoliko vaše prijatelje upoznate sa postojanjem magazina Etnoumlje. Online verzija nalazi se na našem portalu: www.worldmusic.autentik.net.
Vidimo se na prvom Srpskom world music samitu, 30. aprila 2010. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Dobrodošli!
misteria_carpatica.jpg Intervju:
MISTERIA CARPATICA
Autor: Oliver Đorđević
„Mislim da smo tradicionalnom nasleđu udahnuli novi život, i da ga nismo degradirali, jer smo vodili računa o izražajnim sredstvima i poruci koju ono nosi”, između ostalog ističe Christian Wagner, frontmen multietničkog ansambla „Misteria Carpatica” koji izvodi muziku sa područja od Crnog mora do Morave, na nov način, u spoju sa modernim rock i jazz aranžmanima.
Više>>
irina_karamarkovic.jpg Srbi u Svetu:
IRINA KARAMARKOVIĆ
Autori: Nikola Glavinić i Oliver Đorđević
Poslednje dve godine na raznim world music internet sajtovima nailazili smo na ime - Irina Karamarković. Hvaljen je njen album Fake No More sa grupom La Cherga, sastavljenom od muzičara poreklom sa prostora Jugoslavije, saradnja sa LA Big Bandom, sa kojim je objavila dva albuma. Bila je i članica orkestra Sandija Lopičića.  Više>>
branislav_lala_kovacev.jpg Tema sa naslovne strane:
BRANISLAV LALA KOVAČEV – PRIČA O PRAPOČETKU SRPSKE WORLD MUSIC
Autor: Oliver Đorđević
Ako se može pričati o „world music” i pre zvaničnog nastanka ovog termina u Londonu 1987. godine, onda ćemo pričati o Branislavu Lali Kovačevu koji je pokrenuo „world music” u Srbiji, 1982. godine albumom „Balkan Impressions”. Iako su i pre ovog albuma domaći muzičari upoznati sa džezom, u njega počeli da unose i neke specifičnosti balkanskog muzičkog folklora, ovo se ipak svodilo na korišćenje folklornih tema na koje su „nalepljene” potpuno autentične džez improvizacije, ritam i harmonija.
Lala Kovačev je stvorio muziku „koja više ne predstavlja džez sa elementima balkanskog muzičkog folklora već sadrži potpuno novi i autentičan muzički kvalitet, samosvojna muzika koja za osnovu ima folklor a stilski predstavlja džez koji je primeren savremenim poimanjima ovog muzičkog idioma. Drugim rečima, dostignut je najviši nivo interakcije kulturnih identiteta, kulturno zajedništvo”.
Više>>
zaa.jpg Reggae u Srbiji:
ZAA

Autorka: Miss I Dread
Prvobitno okupljena ekipa iz Kruševca pod nazivom Dub orchestra je marta 2008. u izmenjenoj postavi nastavila da stvara muziku pod imenom ZAA. Pevačica Darka Rajić iz Jagodine, koju mnogi porede sa Erikom Badu ili Lauryn Hill, tada je postala stalni član benda. Postavu čini dvočlana duvačka sekcija (Rile - saksofon, melodica i Beli Borac - saksofon, klarinet, dvojnice) i ritam sekcija (Đole - gitara, Toma - bas i Zlaja - bubanj). Svi pod kontrolom Zoke koji dabuje za mikspultom. Na ovogodišnjem banjalučkom Nektar Demofestu ZAA su osvojili treću nagradu.  Više>>
dobrivoje_todorovic.jpg Koncert:
DOBRIVOJE TODOROVIĆ – KARIJERA DUGA POLA VEKA
Beograd, Atrijum Narodnog muzeja, 12. novembar 2009.
Autorka: Marija Vitas
Dobrivojev nastup u celini podrazumevao je smenjivanje četiri duvačka instrumenta karakteristična u našoj tradiciji (frula, okarina, dvojnice, duduk) i to je ujedno bila i divna prilika da u izvesnom smislu doživimo stare principe narodnog stvaralaštva, van savremenih koncepcija profesionalizma. Na sceni bio je muzičar, narodni umetnik u izvornom smislu reči – čovek iz naroda. Više>>
festival_duhovnog.jpg Приказ:
XVII ФЕСТИВАЛ ДУХОВНОГ И МАТЕРИЈАЛНОГ СТВАРАЛАШТВА ДИНАРСКИХ СРБА У ВОЈВОДИНИ
Бачка Топола, 06. фебруар 2010.
Ауторка: Мартина Карин
Фестивал духовног и материјалног стваралаштва динарских Срба у Војводини – Нашем роду и потомству, одржан је 6. фебруара, у Бачкој Тополи, у организацији Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“. Овај фестивал представља прилику када се колонисти окупе и изводе песме и игре динарских крајева и на тај начин чувају своје наслеђе од заборава.
Više>>
trkulja.jpg Koncert:
SLOBODAN TRKULJA
Beograd, Pozorište na Terazijama, 1. mart 2010.
Autorka: Marija Vitas
Beogradska publika obožava Trkulju – to je sada već više nego očigledno jer kad god ovaj naš veliki muzičar odluči da javno nastupi, a činjenica je da je to zaista i učestalo, odziv publike je sjajan. I ne samo to – svaki put je sjajna i atmosfera koja, po pravilu, poprima oblik žurke i to žurke sa uvek temperamentnim, raspoloženim, energičnim i srdačnim domaćinom – Slobodanom Trkuljom.  Više>>
vojin_draskoci.jpg Esej:
BALKAN IMPRESSIONS - FOLKLOR I DŽEZ (II)
Autor: Predrag Milanović
Etno-džez počiva na akulturacionom fenomenu koji leži u suštini ove muzike. Džez je folkloran i urban, arhaičan i moderan, improvizovan i kompoziciono definisan, orijentalan i okcidentalan, razigran i meditativan, religiozan i svetovan, prirodan i artificiran, jednostavan i složen, akustičan i temperovan, demokratičan i elitističan, popularan i avangardan... On je kreativan spoj različitog u skladnu celinu, uravnotežena raznovrsnost, na osnovu čega je i šire gledano smislen, i kao takav, savremeni vid antičkog principa i ideje o univerzalizujućem totalitetu, koji u sebi nosi i klicu postmodernističkog, sveobuhvatajućeg - rezimirajućeg a opet otvorenog prema budućem. Više>>
khaled.jpg Teorija: 
WORLD MUSIC, NACIJA I POSTKOLONIJALIZAM (II)
Autor: James Barrett
Prevod i adaptacija: Đorđe Tomić
Osobene muzičke formacije koje nam World Music otkriva onemogućuju jednostavnu estetizaciju ili idealizaciju. Pre bi se moglo reći da nas World Music suočava sa trajnim stetskim izazovom različitih muzičkih skala (gazal), neobičnih vokalnih tehnika (tuvansko pevanje) i retkih instrumenata (duduk) koji podrazumevaju aktivno slušanje da bi se proniknulo u muzičke forme koje ostaju nepodložne aproprijaciji od strane Zapada.  Više>>
nadija_galina.jpg Студија:
БАНДУРА – ЗВУЧНА СВЕТЛОСТ УКРАЈИНСКИХ ПРЕДАКА
Аутор: Срђан Асановић
Данас је бандура постала синоним за Украјину, те, као таква, представља својеврсну душу Украјине, и приказује сву узвишену лепоту једнога народа, кроз сваки одјек своје затегнуте струне.  Više>>
aziza.jpg
Svetska scena:
VAGIF MUSTAFAZADE, AZIZA I DŽEZ MUGAM 
Preveo: Aleksa Golijanin
Adaptacija: Oliver Đorđević
Kada izgovorite ime „Aziza“, reči „Ajzerbedžan“ i „džez“ spontano dolaze u svest hiljada ljubitelja muzike širom sveta. Posle koncerata širom sveta i preko petnaest miliona prodatih albuma od 1991. godine do sada, Aziza Mustafa Zadeh je postala popularna zbog svog jedinstvenog spoja džeza, klasične muzike i tradicionalnog mugama - ajzerbedžanske improvizatorske modalne muzike.
Azizin otac, Vagif Mustafazade, bio je izuzetni pijanista koji je značajno doprineo širenju džez pokreta u Ajzerbedžanu. Bio je pionir džez–mugama, tačnije prvi je čovek koji je spojio džez improvizacije sa tradicionalom Azeri muzikom. Više>>
cd_etnoumlje_11-12.jpg
Prateći CD uz magazin Etnoumlje No 11-12:
MISTERIA CARPATICA

WMASCD228
Multietnički ansambl „Misteria Carpatica” izvodi muziku od Crnog mora do Morave, na nov način, u spoju sa modernim rock i jazz aranžmanima. „Misteria Carpatica” izvodi vlašku, balkansku i evropsku muziku na jedan sasvim drugačiji način. Tradicionalne, besmrtne izvorne melodije obučene su u novo ruho, sačinjeno od rock, jazz, funk, drum and bass ritmova i harmonije. Ovako izvedene ove melodije dobijaju novi pečat i smisao, i postaju bliže mlađim generacijama i inostranoj publici.  

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>