VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Jubilej:
15 GODINA SASTAVA HAZARI

Autor: Oliver Đorđević

hazari_dragomir.jpg
Dragomir Milenković Joga

Povodom 15-godišnjice postojanja Hazara, osnivač i kompozitor ovog sastava, Dragomir Milenković, između ostalog govori da muzikom leči sebe i druge. Hazari imaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i etno elektroniku. Postoji i četvrta priča za neka bolja vremena. To je New Age na balkanski način. 

Etnoumlje: Više od petnaest godina je prošlo od osnivanja „Hazara” u Nišu. Godine 1994. sa radom nastavljate u Beogradu. Šta ste prelaskom u prestonicu dobili a šta izgubili?

Dragomir Milenković: Izgubio sam saradnike koji su navikli da rade. Muzičari u Beogradu uglavnom mantraju kako od muzike ne može da se živi. Istina je da od nijednog posla koji se ne radi ne može da se živi. Čak i kriminalci nešto rade. Frenk Zapa je jednom izjavio kako su muzičari lenji, pohlepni i sujetni ljudi. Čovek prosto kao da je živeo i radio u Beogradu. Sa druge strane Beograd je glavni i najveći kulturni centar Srbije. Tu su se Hazari probili u širu javnost. Ovde smo naišli na dobru podršku mnogih ljudi, koji su prepoznali našu muzičku ideju. Treći kanal RTS-a je podržavao inovacije i stvaralaštvo, kao i SKC iz koga nisam izlazio. Treba spomenuti i ART kanal, gde ljudi imaju iskren odnos prema kulturi.  

Etnoumlje: Naziv Vašeg sastava doneo Vam je više problema i nerazumevanja nego li bilo kom drugom sastavu u Srbiji u novijem periodu. Zašto se to dogodilo i možemo li definitivno da raskrstimo sa ovim nesporazumom tako što ćemo čuti Vaše objašnjenje.

- Narod u Srbiji je hiper ideologiziran i uglavnom neobavešten. Kao žrtva decenijskih i stolećnih ideoloških manipulacija, zatvoren u svoj tor, te kao takav misli umom tabloida, televizije i svojih pastira koji mu to surovo naplaćuju. Krstio sam sastav u vreme kada je „Hazarski Rečnik” Milorada Pavića dobijao veliko priznanje u svetu. Pročitao sam tu knjigu koja mi se izuzetno dopala, jer predstavlja temeljni zaokret u srpskoj književnosti. Mnogi smatraju da je ta knjiga zbirka budalaština. Ta knjiga je i suviše duboka za srpski um. Srbija je tanka sa gnostičkom tradicijom kao i sa predanjem starčestva. Jedan moj prijatelj, književnik me je upozorio da kod nas postoji odbor za obezvređivanje književnog rada Pavića i da oni ne trpe sve što ih na njega podseća. Po njegovom tumačenju, Paviću se za najveći greh uzima to što je post modernista. Da se ne radi o paranoji, uverio sam se jednog dana, kada sam ugledao u knjižari knjigu mog nekadašnjeg profesora srpskog jezika, Milivoja Markovića koja se isključivo bavio srozavanjem Pavićevog dela. To me je zaista razočaralo. Umesto da ljudi rade svoja, bave se tuđim delima. Većina ljudi, nahuškana literaturom o zaveri, misli da smo mi Hazari, špijuni i aktivisti novog svetskog poretka. Ja mislim da Srbi neprekidno kuju zaveru protiv sebe. Imam čitavu zbirku neoborivih dokaza. Srbija me podseća na razjarenu poročnu ženku koja neprekidno priziva mužjake a istovremeno se žali na silovanje. Da smo mi zaista neka propaganda američkih Hazara, u koje ja uzgred ne verujem, bili bi ovde i u svetu debelo podržani novcem i vezama. Nikada me niko nije pozvao u masonsku ložu. Ja sam jednostavno Robin Hud srpske pop scene koji svakodnevno sluša jadikovanja nad srpskom sudbinom a da ti isti koče sve ono što čini elemente opstanka naše samobitnosti.

Etnoumlje: Poznavajući rad Vašeg sastava „Hazari” od najranijeg perioda čini mi se da ste u muzici koju stvarate do danas zadržali specifičan ambijentalno-ezoteričan prizvuk. Da li je on neminovan s obzirom da je poznato Vaše interesovanje za indijsku duhovnu kulturu i šta indijsku muziku povezuje sa balkanskim melosom?

- Sve što sam do sada doznao o prenosu muzičke kulture kroz vekove, upućuje na to da je Indija kolevka civilizovane muzike na planeti. Sama svrha i smisao muzike u Indiji ide u dubine nepoznate zapadnom svetu. Muziku Trakije, koja se svira i u Niškom kraju, pod nazivom Šopluk, kao i Makedonije, može se naći u Indiji. Naš jezik i muzičko predanje ima svoje ishodište u Indiji. Indijska klasična muzika „Gandarva Veda” je zapravo zvučni kosmički izveštaj. Moja muzika izlazi iz praiskona u meni. Umno sam se sređivao po receptu indijske filosofije jer tamo još uvek postoje bistri izvori nezatrovani politikom. Kao Hrišćanin i žitelj na ovom prostoru nisam mogao da odolim temeljnim vrednostima ranog hrišćanstva. Otuda moja muzika izražava kulturnu osnovu drevnog duha koji se proteže od Sumerije i Himalaja pa sve do daleke budućnosti kada će ljudski rod ozdraviti od gluposti. Ja sam holografista i takva je moja muzika. Otkidam na muziku južnog Balkana, prvenstveno Kosova, Bugarske i Grčke. Izuzetno volim irsku i renesansnu muziku jer su pune stvarnog duševnog naboja. U onome što radim ima i meditativnih sadržaja. To je ono što na zapadu zovu ambijent. Mnogi pogrešno misle da hrišanska kultura nema meditativne elemente. Klasična muzika bliskog istoka je razgovor sa Nebom. Muzikom lečim sebe i druge. To je po meni njena prava svrha. J. S. Bah je muzikom ljudima nacrtao Nebo.

Etnoumlje: Izdržljivi ste u nastojanju da Vašu ideju stvaranja „Nove balkanske muzike” sprovedete u delo, ali bi i svaka podrška bila dobrodošla. Grad Niš Vas je finansijski pomagao, gotovo svake godine ste svirali na „Nišvilu”, festivalu „Etnomus” u Jagodini… Izgleda da Vas publika najviše sluša u južnom delu ove zemlje a da Vas najmanje ima u gradu gde sada živite?

- Savet za kulturu grada Niša je učinio dobre korake za regionalnu kulturu. Mnogi umetnici su uspeli da preko konkursa dobiju sredstva. U Beogradu je teško organizovati koncert. Teško mi je da pričam o tome a da ne spominjem lošu kulturnu politiku. Pariz stiče ogromne profite zahvaljujući i tome što je svetski umetnički centar. Naše retko pojavljivanje u Beogradu u zadnje vreme je šteta i kulturno siromaštvo za Beograd. Tvrdim da smo najoriginalniji sastav na Balkanu. Naša muzika je zasebni Univerzum. Hazari imaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i Etno elektroniku. Postoji i četvrta priča za neka bolja vremena. To je New Age na balkanski način. Svirali smo i u inostranstvu. Svima se dopalo. Najbolja publika je u Grčkoj. Veliki promašaj za mene je što ne živim tamo. Suviše je patologije u kulturi kod nas. Napravio sam muziku posvećenu Nikoli Tesli, u vreme godine proslave. U Sava Centru su pravili ceremoniju a da me niko od onih, koji su upoznati sa tim radom nije pozvao. Ovde sve služi kao poza i šminka. Tvrdim da Beograd za neke umetnike postaje zatvoren grad. Publika ovde ne sluša muziku, već gleda ko svira.

Etnoumlje: Po Vama, na koji način država može da pomogne srpskim muzičarima koji ostvaruju visoke umetničke domete?

-Naši sveštenici u velikom broju uopšte nemaju čip za kulturu. Teško nama sa takvom državom i para državom. Kada sveštenstvo, umetnici i državnici međusobno razgovaraju onda nastaje država. Avaj, država koliko vidim uopšte nema nameru da pomaže značajne muzičare, osim ako neko nema leđa u partiji. Mi nismo jevreji pa da imamo osećaj za zajedništvo. Država vidi svoj posao kao pomaganje samoj sebi, odnosno iskoristiti sopstvene mandate za ličnu korist. Teško da su Srbi ikada pomagali svojim radnicima u kulturi. Srbija je zbog toga i stigla u ovo stanje, jer je nekultura najopasniji neprijatelj. Kada jedan narod ne podržava svoje umetnike i duhovnike, tada priprema sebi nesreću. Srbi nisu Englezi, Francuzi i Nemci koji znaju da prave državu vrednu poštovanja. Nikada nisam video da su Srbi doveli nekog svetogorca da drži tribinu narodu. Oni su uredno sklonjeni od svog naroda pod izgovorom da im treba mir i tišina. Istovremeno se žalimo kako nam spaljuju manastire i crkve.i smo dinaridi gde je svako suviše nadobudan da bi slušao drugog. Država dozvoljava privatizaciju budžeta od strane klanova i lobija. Kraljici srpske etno muzike, Svetlani Stević niko za života nije izdao CD. Srbija je jedina etnička grupa na Balkanu koja nije zaštitila svoju muzičku baštinu pri UNESKO-u.  Najgore je što država podržava samo neke, što su konkursi uglavnom namešteni, što postoje oni koji su na budžet pretplaćeni i što vrednost nije merilo. Neke moje kolege gaze preko leševa a država učestvuje u tome.

Vidi više o sastavu Hazari >>

Povratak na sadržaj Etnoumlja #1 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>