VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Balkan:
SNEVAČI U SVETU PRODAVACA SNOVA

Autor: Branislav Nikolić

foltin_etnomus_2002.JPG
Foltin na festivalu Etnomus 2002.
(Foto: Aleksandar Dobrosavljević)

Dajemo izvod iz intervjua sa Peceom Nikolovskim iz poznatog bitoljskog sastava Foltin  koji je objavljen u Online Magazinu Plastelin www.plastelin.com. Zahvaljujemo redakciji Plastelina na dozvoli da intervju objavimo.

Plastelin (Branislav Nikolić): Priča oko Foltina kreće pre više od deset godina. Šta vas je uopšte nateralo da krenete da se ozbiljnije bavite muzikom?

Pece Nikolovski: Kostur benda je već nekoliko godina pre nastanka samog benda bio u više nego prijateljskim odnosima. Svi smo bili zaluđeni i zaljubljeni u muziku, bili smo bez posla, a nismo želeli da samo sedimo ispred prodavnice i pijemo pivo, već da nešto radimo. A šta bi drugo radili, nego ono što najviše volimo.

Plastelin: Praktično vaš prvi koncert posredno vam je pružio mogućnost izdavanja albuma...

- Možda srećan splet okolnosti. Taj naš prvi nastup zbio se u Herakleji (veliki antički amfiteatar u Bitolju). Tonac je snimio koncert i nekim, nama nepoznatim kanalima, traka je završila u rukama Kokana Dimuševskog (Leb i Sol), koji je tada tragao za nekim makedonskim "etno" izvođačima. Istina, to što smo mi svirali nije bilo ono za čim je tragao ali mu se dopalo i tako je došlo do toga da nam on producira prvi album. Takođe, ta traka je završila i u rukama Olivera Belopete (organizator Skopskog jazz festivala), koji je kasnije postao naš prvi izdavač.

Plastelin: Krećete sa koncertnom promocijom albuma. Kako je publika prihvatila sve to što ste joj nudili?

- Prvo smo bili prinuđeni da proširimo postavu za live nastupe. Pridruženi članovi su postali Aleksandar Sekulovski (udaraljke) i Goran Dimitrovski (udaralje i po potrebi gitara, bass...). Te udaraljke su bile zanimljive. Praktično to je bio kombinovini ready-made (velike kartonske kutije) sa bas-pedalama, četkicama, činelama... Materijal sa albuma smo prearanžirali da bismo mogli da ga sviramo live, i na tih nekoliko koncerata koje smo odsvirali po izlasku prvog albuma doživeli smo sjajan prijem kod publike. Međutim, na ovim prostorima još uvek je bio primaran "world music" i nije bilo šanse za neki veliki uspeh. To nas je pomalo razočaralo ali nismo odustajali. Uostalom, bili smo svesni da to što radimo nije besmisleno, jer smo vrlo brzo, niotkuda, došli do kontakata sa vrlo bitnim ljudima u muzičkom svetu.

Plastelin: Tri godine kasnije pojavljuje se album Arhimed. Osnovna nit je ostala ista, ali muzički iskaz se prilično promenio...

- Dotadašnji zvuk nas više nije zadovoljavao. Imali smo perkusije, ali nismo imali bubanj. Zvuk jeste bio prilično šaren sa puno boja u sebi, ali je sve to bilo energetski prilično nisko. Interesantna muzika, ali bez previše energije. Delovali smo kao izolovani od spolašnjeg sveta, a želeli smo da to što radimo bude zanimljivije i nama i publici. Te pesme koje smo tada radili, posmatrali smo kao priče ili kao slike. Još uvek nismo bili muzički zreli, ali smo imali jaku potrebu da nešto kažemo, da se izrazimo... U muzičkom smislu, to je bio naš pokušaj da putem akustičnih instrumenata napravimo neku našu verziju elektronske muzike. Na celom albumu vrlo retko smo koristili električne instrumente. Tek tu i tamo se provuče neka gitara ili bas. Rezultat koji smo dobili bio je zanimljiv. Recimo da je to bio neki akustični groove ili drum'n'bass. Kompletan album smo snimili uživo u Univerzalnoj hali u Skoplju. Imali smo sreću da nam je tonac bio legendarni Alen Hadži Stefanov, čovek koji se i danas ne odriče starih Tascama, i koji je tokom svog rada u Njujorku iza sebe ostavio preko 1500 sati live snimaka sa svim najznačajnijim jazz muzičarima današnjice. Snimak koji je on napravio bio je takvog kvaliteta da je kasnija postprodukcija bila minimalna. Sam album je jako dobro prihvaćen, što u Makedoniji, što u Hrvatskoj i Sloveniji gde smo ga takođe promovisali. Ipak, bio je previše alternativan za ovo područje, tog doba. 

Plastelin: Kao i prva dva albuma, i treći album kao osnovu ima priču koja govori o putovanju. Foltin mi deluje kao putnik koji uživi u putovanju kao takvom, koji nije siguran u koje se mesto zaputio ali je siguran da će ga prepoznati kada u njega stigne. Ima li putovanjima kraja?

- Moram da pojasnim. Mnogima nije poznat naš "manifest" koji smo sklopili kao priču i ispričali je na trećem albumu. Kada se malo dublje uđe u album, kada se odgleda nekoliko naših koncerata, onda se shvati kakvo je to naše putovanje - kuda putujemo, ko smo i šta to mi radimo... Kao prvo, za osnovu smo uzeli fenomenalnu priču o Don Kihotu, ili da se poigramo rečima, priču o "napaljenom magarcu" (Donkey-Hot). Tražeći odgovore na pitanja: Ko smo mi? Ko su ti ljudi u Evropi? Ko smo mi koji težimo ulasku u EU?... ispračili smo priču o magarcu koji želi da postane konj ili Donkey-Hot Konta Moullene Rouge in Amsterdam. Pošto mi nemamo pojma ni o čemu, taj naš Moullene Rouge je u Amsterdamu. Ispričali smo priču o jednom vidu borbe koji se ne shvata toliko rečima koliko emocijama, jer mi smo ipak ljudi koji idu glavom kroz zid. Ako si magarac, kako možeš da postaneš konj? Kako možeš da postaneš evropljanin kada to nisi? Opet, živiš na tlu te iste Evrope. Geografski živiš u Evropi, a pokušavaš da postaneš Evropljanin. Malo je suludo sve to. Možda samo i mi malo ludi, a možda i nismo... Ko zna?

Plastelin: Kako je nastao Donkey Hot? To se sve dešava kada ste u postavi ostali samo ti i Branko.

- Novi članovi su dolazili i odlazili, ali osnovni problem nam je bio nedostatak basiste, tako da smo bili primorani da na probama kao bas koristimo matricu. Međutim, matrica je mrtva stvar. Sa njom ne možeš da se osećaš opušteno i konforno, posebno u klubovima gde volimo da sviramo. Praktično, ovaj album je opozitna priča u odnosu na Arhimed. Ovde smo koristili električne i elektronske instrumente, ali smo ispričali priču kao da smo se koristili akustičnim. Samo snimanje nije dugo trajalo, nekih nedelju dana, ali smo naredna tri-četiri meseca mukotrpno radili da bi tim elektronskim instrumentima podarili dinamiku prirodnih instrumenata. Radili smo kao pacovi iz podruma, ton po ton, ali nije mi žao jer sam više nego zadovoljan kako je sve to ispalo.

Plastelin: Posle Dokey-Hot dolazi trenutno poslednji album Lo-Lee-Ta-Too. Da li je to poigravanje rečima svesna želja da se ostavi prostor za više mogućnosti čitanja, da svako ispriča svoju priču? Ili, ima tu i još nečega?

- Ima toga, ima još nešto, a ima i glavno (smeh). Kod Lolite i nema baš neke mogućnosti čitanja kao Lolita Dva. Na ovom albumu sve se vrti oko strasti. Upravo iz tog razloga uzeli smo ime Lolita kao naslov albuma. Krenuli smo od te priče Nabokova o strasti, o ogromnoj i iskrenoj strasti i transponovali smo je u priču o strasti muzičara prema instrumentu (...make love with my little clarinet and she probably scream...). Sa druge strane tu je Woody Alen kao asocijacija. Činjenica je da je on poznat i po nekim svojim ispadima u privatnom životu, ali nama je bila suštinska strast kojom on radi svoje filmove i svira svoj klarinet. Verujem da nema ni jednog relevantnog svetskog glumca koji iskreno uživa u svom poslu, a da ne bi pristao da bez novca igra u nekom njegovom filmu. Upravo zbog te strasti koja izbija iz njega i njegovog rada, u prostoriji gde smo vežbali držali smo njegovou sliku. Kao uzor i opomena ujedno. Kao simbol jednog čistog, iskrenog i strasnog pristupa umetnosti.

Plastelin: Lako se da primetiti da je produkcijski ovo ipak najbolje izdanje Foltina do sada.

- Na Lo-Lee-Ta-Too albumu primenili smo sva iskustva koja smo stekli radeći prethodna tri albuma, kao i svo iskustvo koje smo pokupili u teatru. Nama su uvek govorili da smo bolji na sceni i upravo zato smo hteli da uhvatimo naš live image na audio snimku, i ovaj album je najbliži tome. Nije bilo lako to postići, ali mislim da smo uspeli. Dakle, ceo album je snimljen uživo i ništa nije nasnimavano, čak ni vokali. Radili smo u prilično velikom studiju kod našeg prijatelja Bojana (radi sa Project Žlust i D.N.O.) tako da smo mogli svi da stanemo i sviramo live. Postprodukcija je rađena kod Mite, bubnjara Arhangela, u studiju TraLaLa. Znam da je sve to moglo i bolje da zvuči, ali za makedonske uslove ovo je maksimum.

Plastelin: Foltin na sceni, publika ispred, interakcija definitivno postoji. Kako bi ti opisao taj odnos?

- Mi to zovemo fitnes-kabare (smeh). Mi smo tu da bi bilo znojavo... Klubovi su naš teren i najbolje se osećamo kada sviramo u krcatom klubu. Bez problema možemo da sviramo po tri-četiri sata i onda to bude ono pravo! Na stadionima je to malo teže postići, ali ubeđen sam da bismo tamo ostvarili istu korespondenciju sa publikom ako bi stadion bio krcat. Lako je osetiti taj momenat ekstaze, ali nimalo nije lako do njega doći. Gledajući kako publika reaguje na našim nastupima, vidim da uspevamo u tome i to i mene i članove benda čini srećnim i ponosnim. Malo hvalisanja nije na odmetu. (smeh)

Plastelin: Na vašem poslednjem albumu izdvojila se pesma "Milice", slobodan sam reći veliki hit u lokalnim okvirima i pesma koja je ponajviše doprinela da sada svi u Makedoniji barem znaju za Foltin. Radi se o tradicionalu ili...?

- Uslovno rečeno. To jeste tradicional, ali i nije. To što mi sviramo nije tradicionalna melodija, ali prilično podseća na nju. Harmonijski je potpuno različita od tradicionala, ali kad je čuješ, pomisliš da je to baš ta pesma. Ipak je to mnogo, mnogo više od puke obrade.

Plastelin: Kako trenutno stoji situacija na makedonskoj sceni? Koje bi bendove izdvojio?

- Ima puno bendova, kako u Skoplju, tako i van njega. Meni je, recimo, sjajan bend BllaBllaBlla, potom String Forces, pa Project Žlust, odnosno njihova druga inkarnacija D.N.O. sa kojima dosta sarađujemo. Dosta je dobrih bendova, ali pošto stvari ne stoje kako treba, za mnoge od njih se ne zna. Generalno, makedonska scena nije mnogo poznata na ex-YU prostorima. U stvari, sem tih turbo veza tipa Toše i Karolina, slabo šta i dopire do slušalaca van Makedonije. Novim bendovima je to jako važno, ali jako teško mogu to da ostvare. Govorim to prvenstveno iz ličnog iskustva. Foltin polako stiže u sve delove ex-YU i kao da tek sada polako počinje da nam se vraća uloženi trud u ovih deset godina. Suštinski problem su mediji. Nekada je bilo mnogo lakše, a i bilo je mnogo više kvalitenih medija koji su se bavili muzikom. Mi danas imamo bolje kontakte sa nekim bendovima iz Francuske i Italije, nego sa bendovima iz Srbije i Hrvatske. Meni je to malo bezveze. Da se razumemo, nisam YU nostalgičar, samo vidim ljude koji razumeju moj jezik i čiji jezik ja razumem. Nije lako zakrpiti ovaj naš prostor koji je presečen kao maljem, ali moramo doći do nivoa kada ćemo lako komunicirati i lakše ostvarivati kontakte. Blizu smo, a opet daleko. Kakav je problem da bend iz Beograda dođe da svira u Skoplju ili Bitolju ili obrnuto? Ne veliki, ali neko mora da se potrudi oko organizacije svega toga. Pomaci se vide, ali sve to sporo ide. Uostalom, meni je jako drago što sada pričam za Plastelin. A kako je došlo do toga? Sasvim slučajno...

Plastelin: Da li je uopšte moguće živeti od muzike u Makedoniji?

- Nama to nekako uspeva, ali samo zato što puno sviramo. Slobodno mogu da tvrdim da smo jedan od bendova koji najviše svira po Makedoniji. Mislim na autorsku muziku, ne na cover bendove. Sviramo gde god nas pozovu, a dosta naših nastupa čak i nisu pravi koncerti. Mi smo prvenstveno zabavljači, umemo da budemo kamerno-teatarski bend, tako da smo pogodni i za žurke i za razne proslave (smeh). Uspevamo nekako da se snađemo, da kupimo neki novi instrument... Praktično od nas petorice, van muzike, prihode imamo samo bubnjar (kome baš i ne cveta privatni biznis) i ja (profesor informatike - prim. aut.).

Plastelin: Kada se može očekivati neko novo izdanje Foltina?

- Rano je još govoriti. Trenutno nam je primarni posao nabavka novih instrumenata. Tražimo novi zvuk, zvuk koji bi nas još preciznije opisao. Znaš, mi volimo da flertujemo sa našim instrumentima, a što je instrument skuplji, daje ti veću mogućnost za to, a veća je i mogućnost da nađeš upravo taj zvuk za kojim tragaš.

Plastelin: Znači, brod Foltin i dalje plovi i čini sve da plovidbu nastavi...

- Nismo opterećeni time. Ne želimo da tragajući za zvukom zanemarimo muziku ili obrnuto. Uvek želimo više, želimo da nađemo još bolji i precizniji način da opišemo ono što mislimo i osećamo kroz muziku. Srećom nismo dovoljno bogati (smeh) pa smo vremenom naučili da rešavamo probleme kada do njih dođe. Rešavajući ih tokom ovih deset godina, prešli smo nekoliko stepenica u našem muzičkom razvoju, ali valja još ploviti...

Plastelin: Odaješ utisak da se nešto već nazire u vezi sa novim albumom?

- Što se novog materijala tiče, kostur se lagano nazire. Želimo da radimo muziku na neke makedonske tekstove, tako da te ne iznenadi ako na sledećem albumu čuješ recimo Koču Racina... Ali o tome kada dođe vreme.

Plastelin: Znači i dalje strast kao vodilja?

- Uvek! Niti umemo, niti možemo drugačije.

Plastelin: Kad pogledaš iza sebe ovih deset godina... Četiri albuma, brojne predstave... Da li si zadovoljan učinjenim, položajem benda Foltin na aktuelnoj sceni?

- To je što je. Ne mogu da kažem da nisam zadovoljan, ali ne mogu da kažem ni da sam prezadovoljan. Sigurno je da je ovo maksimum koji smo mogli da izvučemo iz nas u ovom periodu i time sam zadovoljan. Sad, što je naše iskustvo u disproporciji sa našom popularnošću, druga je priča. Nadam se da to nešto znači i da znamo šta radimo. Lako je izgubiti se u prostoru, ali nadam se da se to nama neće desiti.

Vidi više o sastavu Foltin >>

Povratak na sadržaj Etnoumlja #1 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>