HOME   ENGLISH  BANDS ARTISTS PROMOTERS  MAGAZIN ETNOUMLJE  EDUKACIJA  PROJEKTI  FESTIVAL  WMAS REC  LINKS   CONTACT

WORLD MUSIC SAMIT   SWM INTERNET RADIO >>   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

CD WORLD MUSIC FROM SERBIA
World Music Asocijacija Srbije i WMAS Records pokreću ediciju audio CD izdanja pod nazivom World Music From Serbia. Sva izdanja biće objavljivana kao dodatak World Music Magazina Etnoumlje koji izdaje World Music Asocijacija Srbije. Magazin Etnoumlje izlazi kvartalno, prema tome i CD audio izdanja World Music From Serbia biće objavljivana četiri puta godišnje. Plan je da tri CD izdanja predstavljaju albume ili zapise koncerata pojedinačnih srpskih sastava, dok će četvrto izdanje (koje izlazi u zimskom broju magazina Etnoumlje) biti kompilacija pesama više World Music sastava iz Srbije. Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Prilog za istoriju srpske world music:
NEKADA ETHNOKOR-SADA CADABRA
Autor: Oliver Đorđević

cadabra_1.jpg
Cadabra
Foto: Edvard Molnar


Subotičku world music scenu čini više sastava koji uspešno stvaraju godinama. Među njima, značajnu ulogu imao je Ethnokor, čija je misija samo delimično ugašena s obzirom da je njegova okosnica nastavila da funkcioniše kao Cadabra. Miroslav Jovančić nas podseća na nekadašnji Ethnokor i govori o planovima sastava Cadabra.

Etnoumlje: Sastav „Ethnokor”, t.j. vaš prvi album „Varvarske priče” dobro sam upamtio. Prvo zbog toga što mi se taj album, najiskrenije, veoma dopao u svakom pogledu, počevši od forme (obrade tradicionalnih mađarskih, makedonskih i jedne pesme iz Baškirije), do sjajno dizajniranog omota. Uostalom, to su bili počeci domaće world music scene i svako novo izdanje koje je predstavljalo „muziku sveta” bilo je dobrodošlo i sa pažnjom ispraćeno. Kako danas, posle dvanaest godina ocenjujete vaš album prvenac i prve godine funkcionisanja benda?

Miroslav Jovančić: Prošlo je zaista dosta vremena od osnivanja i aktivnog, ponajviše koncertnog delovanja Ethnokora. U momentima nastajanja to je bio ansambl koji je omogućio da se okupi grupa muzičara koja je iza sebe već imala izvesna iskustva u različitim muzičkim žanrovima a koji su želeli da se oprobaju u oblikovanju muzike koja se rađala iz naizgled nespojivih elemenata, spajanjem i pretapanjem tradicije, jazz-a i improvizovanih formi u nove celine. Orkestar je u svom delovanju pokušavao da pronađe načine koji će ovu nameru pretvarati u novu muziku. Rezultati ovih ideja i akcija ostali su zabeleženi na albumu „Varvarske priče“. Tematski, po osnovnim melodijskim linijama, gotovo sve pesme na albumu poticale su iz zbirki koje je Arpad Bakoš, jedan od osnivača i vokalni solista, donosio na probe. Tako je i cela ploča primila u sebe njegov muzički svet kao polazišnu tačku, dok su ostali muzičari ugrađivali svoje lične doprinose u većoj ili manjoj meri oblikujući i transformišući osnovne melodijske i formalne strukture, kao i improvizacije u pesmama. Bio je to zanimljiv i često uzbudljiv način rada koji je u to vreme odslikavao želju članova sastava za takvom vrstom stvaranja. Posebno zadovoljstvo predstavljali su koncerti na kojima smo sa puno slobode izvodili muziku koju smo stvarali. Godine u kojima se sve ovo dešava bile su opterećene mnogim negativnim pojavama u društvu i posebno lošim trendovima u kulturi, a za nas je muziciranje u Ethnokoru predstavljalo prvenstveno radost stvaranja kao i mogućnost da svakodnevnicu ostavimo po strani i prepustimo se, makar na kratko, zadovoljstvima koje samo muzika može da pruži.

E: „Etnokor” je predstavljao srpsko-mađarski sastav sa odličnim muzičarima. Kako je funkcionisao fluid između muzičara čije su nacionalne tradicionalne muzike prilično različite? Kakva je bila atmosfera u trenutku muzičke kreacije u samom studiju, t.j. da li su odnosi između muzičara bili spontani?

-Sredina u kojoj žive svi muzičari nekadašnjeg Ethnokora, kao i sadašnje Cadabre, jeste multietnička i multikulturalna, i u ovoj činjenici se možda naslućuje mogući odgovor na Vaše pitanje. Naime, naša svakodnevnica označena je posebnom vrstom višebojnog jedinstva koje nastaje iz mnoštva različitosti koje nas okružuju. Tako nekako je moguće objasniti i modus po kojem je funkcionisao Ethnokor. Bio je to trenutak u kojem se spojilo interesovanje ljudi različitih kulturnih i muzičkih senzibiliteta okupljenih ne oko neke posebne muzičke strategije ili ideje, već zbog sličnih ili kompatibilnih interesovanja u muzici, kao i spremnosti da se upuste u istraživanje, ponekad eksperimentisanje, vođeni svojim individualnim muzičkim iskustvima.

Ethnokor je, kako rekoh, od svog početka bio ponajviše projekat Arpada Bakoša, talentovanog pevača i muzičara oslonjenog na mađarsku tradiciju, ali isto tako otvorenog i spremnog da ta svoja elementarna znanja i interesovanja spaja sa muzičkim fluidima svojih saradnika koji su neretko bili suprotni od njegovih. Ovakva vrsta otvorenosti karakterisala je komunikaciju u ansamblu i dozvoljavala je mnogo toga što iz današnje vizure najviše karakteriše rad Ethnokora. Sem toga članovi orkestra se i privatno znaju a neki od njih su imali i neku vrstu zajedničke muzičke prošlosti koja je takođe doprinosila nastanku zanimljivih momenata kako u aranžiranju, preoblikovanju i preplitanju različitih ideja, tako i u njihovom koncertnom izvođenju.

E: U muzici Etnokora našlo se svega po malo, od sirove tradicije do džeza. Koliko je od toga što članovi Etnokora privatno slušaju uticalo na muziku koju ste stvarali?

-Za početak moje muzičke karijere jazz je značajan kao i improvizovana muzika. Neko moje prvo pojavljivanje u muzičkom životu Jugoslavije bilo je na Danima Jazza u Novom Sadu 80-ih godina sa ansamblima „Magus Zepora“ i nakon toga sa „Jovančić jazz kvartetom“. Što se tiče uticaja koji imaju individualne preferencije u muzici, i koliki je njihov uticaj na neki zajednički muzički produkt, ponoviću Vam svoju ideju o otvorenosti za istraživanje i spajanje najrazličitijih muzičkih svetova, kao i želju da se takva stvaralačka klima neguje i u radu ansambla.

Ovo naravno ne znači da ne postoji ideja i vizija o cilju kojem se teži, već je više svedočanstvo o stvaranju neke vrste kreativnog energetskog naboja koji često nastaje slučajno, kao posledica improvizacije u određenom trenutku. Verujem da individualnost može doći do izražaja isto kao i sposobnost da se zarad nakog zajedničkog cilja ta ista individualnost u trenutku spaja sa nekom drugom tvoreći uzbudljive nove muzičke ideje. Mislim da je ovo jedan mogući i manje – više tačan opis atmosfere u kojoj je nastajala muzika Ethnokora.

E: Drugi album Etnokora „Između Sunca i Meseca” zvuči organizovanije i preciznije, iako su sve kompozicije snimljene neuobičajeno brzo. U čemu su osnovne razlike između ovog albuma i „Varvarskih priča”?

-U vreme nastanka ovog albuma Ethnokor je ustvari bio orkestar koji nije imao pevača, pošto je Bakoš izašao iz sastava i praktično ga tim činom na izvestan način  i ukinuo.

Prvobitna atmosfera i energija su nestale, i onda se nenadano, posle gotovo dve godine pauze, ukazala mogućnost za snimanje albuma koju smo pokušali da iskoristimo produžavajući način i modus rada karakterističan za sam  početka delovanja orkestra. Međutim, činjenica je da su naša a posebno moja muzička interesovanja u to vreme već bila dobrano daleko od osnovnih postulata prvobitnog Ethnokor-a. Rezultat ovih dilema i nedovoljno definisanog otklona od prethodnih ideja, bio je album koji iz današnje vizure nije bio „ni na nebu ni na zemlji“, označen ponajviše traženjem nekog novog zvuka i forme.

E: Radili ste bez menadžera. Sve ste sami organizovali, od ugovaranja nastupa do kontakata sa medijima. Da li Vas je to ometalo u potpunom posvećivanju muzici?

-Sve poslove vezane za pitanja koja ste naveli obavljao je uglavnom Arpad Bakoš, uloga ostalih članova ansambla bila je više-manje u domenu stvaranja i izvođenja muzike.

Ako pod pojmom potpunosti u posvećivanju podrazumevate isključivo bavljenje muzikom, gotovo kao profesijom, reći ću da je to za nas bilo veoma teško, prilika za koncerte nije bilo puno, posebno u zemlji, tako da smo bili upućeni da više sviramo u inostranstvu. Jasno je da su ove činjenice otežavale i ograničavale naš rad kao i mogućnost afirmacije.

Međutim, na našim nastupima mi smo tražili uzbuđenje i radost zbog zajedničkog muziciranja i u tim trenucima osećali smo da naš zajednički rad ima  svoj pravi smisao. Tada smo bili „u muzici“ na najpotpuniji način.

E: Šta je presudno uticalo da Etnokor prestane sa radom i kada se to dogodilo?

-Mislim da je relativno mali broj nastupa svakako imao svog udela u razlazu, ali verujem da je mnogo veću ulogu u celoj stvari odigralo postepeno sve veće i veće razilaženje oko tumačenja osnovne ideje zbog koje smo se okupili, jednostavno polako je slabio onaj magnetizam koji nas je u početku tako čvrsto držao zajedno. Ja sam, recimo, želeo da se stvar razvija u onom pravcu u kojem danas ide Cadabra, sastav koji sam formirao sa mojim prijateljima nešto kasnije, dok su neki članovi orkestra imali, svako za sebe, drugačije ideje pa je sve teže bilo pronaći sve ono što smo u Ethnokoru imali na početku. Tako da  je kraj Ethnokor-a bio neminovan.

E: Obradovala nas je vest da ste zajedno sa Zoranom Dukićem i Valentinom Šimon osnovali sastav Cadabra. Na Etnofestu u Subotici 2005. godine imali ste zapažen nastup. Molim Vas opišite nam muziku koju stvarate i kakvi su Vam planovi?

-Cadabra je ime nepostojećeg, izmišljenog grada koji se spominje u serijalu romana o ratovima na Marsu, čiji je autor bio pisac Edgar Rice Burroughs.

Rad na stvaranju Cadabre počeo sam 2004. godine manje-više na tragu već spomenutih osnovnih zamisli i ideja koje su porodile i Ethnokor ali i sa jednom prilično važnom razlikom. Želeo sam da osnovna nit, nukleus iz kojeg se kreće, ne bude više toliko strogo vezan svojim poreklom isključivo za tradiciju, ili bar ne u toj meri u kojoj je to bilo do tada, te sam pokušao da celoj stvari priđem više sa autorske pozicije, želeći da mnogo više komponujem a mnogo manje aranžiram. Sa ovom namerom sam krenuo u oblikovanje muzike, crpeći energiju iz svih raspoloživih i meni bliskih umetničkih medija, posebno poezije, književnosti i slikarstva, nalazeći u njima polazišta za muziku Cadabre. Istine radi, nisam u potpunosti okrenuo leđa ni tradiciji, te sam, kada sam posezao za njom, u najvećoj meri  koristio materijale i zapise o vokalnoj tradiciji Sefardskih Jevreja iz knjiga Drite Tutunović „Izgreva mesec“ i „ Pesme srca“ („Ya sponto la luna”, „Kantigas del korason”).

Ideje koje sam imao polako su dobijale svoje obličje i u njemu se sve više i više nazirala dominantna uloga vokalnog soliste, za kojim sam tragao dosta vremena. Pesme su naprosto tražile poseban glas, specifične boje i temperamenta, kao i ličnost koja će imati tu vrstu energije da im udahne pravi život. Sve ovo našlo se u liku i glasu Valentine Šimon, vokalne solistkinje, dok je  saradnja sa Zoranom Dukićem, mojim prijateljem i gitaristom trajala već duži niz godina. Sa njima  je sve počelo a u toku 2005. godine formirana je i prva postava orkestra u kojoj su sem mene bili: Valentina Šimon – vokalna solistkinja, Zoran Dukić – gitara, Aranka Varadi – harmonika, Armand Mesaroš – bas gitara i Gorana Evetović – bubnjevi.

U decembru iste godine svirali smo naš prvi koncert u subotičkom pozorištu „Jadran“. Ovaj nastup je ostao zabeležen i u formi DVD ploče, pod nazivom „Vedre noći“.

Cadabra je nedugo nakon izdavanja i koncertne promocije albuma, doživela određene personalne promene, i danas radi i koncertrira najčešće kao trio (Valentina, Zoran i ja ), pojačan harmonikom Aranke Varadi. U ovoj godini nadamo se brojnim koncertima kao i snimanju albuma sa novim, neobjavljenim i do sada neizvođenim kompozicijama.

E: Recite nam nešto o trenutnom stanju subotičke world music scene. Poznato nam je da pored Vašeg sastava, uspešno rade „Iskon”, „Paniks” , Lajko Feliks a tu je i sve poznatiji world music festival „Etnofest” koji značajno afirmiše lokalnu scenu.

-Što se tiče muzičke scene u Subotici, moje su informacije takve da u ovom momentu znam da Lajko Feliks svira uglavnom solo ili u duetu sa Brašnjo Antalom, violistom. U Iskonu su se desile neke personalne promene i 3. marta 2008. godine oni su uspešno održali šesti, tradicionalni godišnji koncert u novoj postavi. Panikse nisam čuo već neko duže vreme, a u Subotici je aktivan i sastav „Juhas“ koji izvodi tradicionalnu mađarsku muziku. Postoji i Internacionalni Festival romske kulture „Romart“, održava se i „Interetno“ festival koji ugošćuje uglavnom folklorne sastave i grupe, dok je „Etnofest“  svake godine sve bolji i čini mi se da stabilno formira svoj muzički identitet kao i celokupni imidž festivala, i zaista igra veliku ulogu u afirmaciji lokalnih orkestara i muzičara, isto kao što ugošćuje i mnoga zanimljiva imena iz inostranstva.

 

Vidi više o sastavu Cadabra >>

Povratak na sadržaj Etnoumlja #4 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>