HOME   ENGLISH  BANDS ARTISTS PROMOTERS  MAGAZIN ETNOUMLJE  EDUKACIJA  PROJEKTI  FESTIVAL  WMAS REC  LINKS   CONTACT

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

CD WORLD MUSIC FROM SERBIA
World Music Asocijacija Srbije i WMAS Records pokreću ediciju audio CD izdanja pod nazivom World Music From Serbia. Sva izdanja biće objavljivana kao dodatak World Music Magazina Etnoumlje koji izdaje World Music Asocijacija Srbije. Magazin Etnoumlje izlazi kvartalno, prema tome i CD audio izdanja World Music From Serbia biće objavljivana četiri puta godišnje. Plan je da tri CD izdanja predstavljaju albume ili zapise koncerata pojedinačnih srpskih sastava, dok će četvrto izdanje (koje izlazi u zimskom broju magazina Etnoumlje) biti kompilacija pesama više World Music sastava iz Srbije. Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Festivali:
VI ETHNO.COM, KC Pančevo, 19 i 20. IX 2008.
Priredila: Marija Vitas

shira_utfila
Shira u'tfila na Ethno.com-u 2008.


U Pančevačkom KC, 19. i 20. IX nastupili su ansambli „Svilen konac” i „Zorule”, i sastavi „Shira u’tfila”, „Eho” i Snežana Spasić i „Naissa”.

Širom Srbije, od proleća do jeseni, organizuju se etno-festivali koji na različite načine promovišu narodno stvaralaštvo sa ovih prostora. Među njima je i pančevački ETHNO.COM – jedan od mlađih festivala koji se organizuje tek šesti put (počev od 2003. godine), ali koji ima sve izglede da uđe u red vodećih etno-manifestacija u našoj zemlji, zahvaljujući svom bogatom, privlačnom, dinamičnom i što je možda najvažnije – prepoznatljivom i jedinstvenom programu.

Prema rečima mr Selene Rakočević, umetničkog direktora festivala i autora projekta, ono što ETHNO.COM odvaja od većine drugih etno-manifestacija u Srbiji jeste njegova usredsređenost, njegovo vezivanje za jednu, jasno definisanu temu. Svake godine bira se nova, drugačija etnološko-muzikološka tema kojoj se prilazi iz više uglova – kroz muziku, dakle kroz koncerte, kroz naučna predavanja, izložbe i sl. Tako su prethodnih godina festivali bili posvećeni npr. svirali, tamburi, pojmu balkanske muzike itd. dok je za temu ovogodišnjeg, šestog po redu, ETHNO.COM-a odabrana gradska, varoška muzika – muzika koja se tokom prošlih vekova formirala na prostoru Srbije i Balkana i koja je živa i danas, u nekim novim aranžmanima, koja je oko nas, osvaja i mladu publiku i zato je sam tematski naslov ovogodišnjeg festivala osmišljen kao – Nova stara gradska pesma.

ETHNO.COM 2008 počeo je u petak, 19. septembra otvaranjem izložbe „Trodelna slika odevanja Srba u gradovima Vojvodine, Centralne i Južne Srbije krajem XIX i početkom XX veka”. U Foajeu Kulturnog centra Pančeva, u skladu sa temom festivala, bili su izloženi probrani primerci gradske nošnje iz neobično bogate zbirke tradicionalnih nošnji Srbije koja pripada pančevačkom KUD-u „Stanko Paunović“ a koju već godinama sakuplja Dejan Trifunović, umetnički rukovodilac ovog KUD-a. Na otvaranju izložbe govorila je etnolog Vilma Niškanović, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju Beograda koja je izložene primerke gradske nošnje približila publici kroz priču o odeći i načinima odevanja Srba u gradskim sredinama od 19. veka sa akcentom na kulturne i istorijske okolnosti koje su uticale na odevanje. Istaknuto je postojanje dva oblika odevanja Srba u 19. veku – u gradskim sredinama severno od Save i Dunava oblačenje je bilo u skladu sa odevnim osobinama građanske Evrope, dok je odeća Srba u gradskim sredinama južno od Save i Dunava imala čisto istočnjačka obeležja. Ovakva podeljenost je sa slabljenjem turske vlasti postepeno gubila na značaju tako da je početkom 20. veka evropski način odevanja, koji se ujedno pokazao i kao jeftiniji i praktičniji za održavanje, konačno preuzeo primat

Nakon otvaranja izložbe, prvog festivalskog dana, usledilo je etnomuzikološko predavanje dr Nicea Fracilea, profesora etnomuzikologije na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu sa temom: „Čija je „gradskа“ pesma? Prožimanje varoške i seoske tradicionalne muzike”. Predavanje je bilo veoma zanimljivo i uspešno je balansiralo na granici između naučnog i populističkog, odnosno između uže stručnog i pristupačnog široj publici. Kroz veliki broj zvučnih primera i podsećanja na mnoge poznate i popularne pesme iz starogradskog miljea, kao što su npr: „Kada padne prvi sneg“, „Kad sam sinoć ovde bila“, „Škripi đeram“, „Što se bore misli moje“, „Oj, jesenske duge noći“ itd. profesor Fracile je dotakao pitanja vezana za poreklo pesama koje mi danas smatramo pravim, izvornim narodnim, odnosno autentičnim starogradskim sa ovih prostora. S jedne strane ukazano je na činjenicu da mnoge pesme nisu nastale u narodu, već su komponovane a s druge strane istaknuta je i česta pojava da je neka pesma zapravo podjednako tradicionalna u više naroda, odnosno da spada u folklorno nasleđe ne samo Srba, već npr. i Rumuna, Mađara, Hrvata, Slovaka, Nemaca pa čak i Italijana.

Ovaj prvi deo festivala, predviđen za izložbu i naučno predavanje, bio je prožet kratkim muzičkim intermecima u izvođenju ženske pevačke grupe KUD-a „Stanko Paunović“ koja je u tri navrata interpretirala po jednu tradicionalnu varošku pesmu iz Vojvodine, centralne i južne Srbije – „Dolinom se šetala“, „Maramica od belog fulara“ i „U Prizrenu zelena jabuka“.                      

Izložba gradske nošnje, priča o nošnji, predavanje o varoškoj muzici – sve su to prateća dešavanja koja doprinose većoj složenosti, bogatstvu kao i doživljaju festivala čije je težište zapravo muzika tj. koncerti. Namera organizatora, na prvom mestu autora projekta mr Selene Rakočević, bila je da se u okviru dve festivalske večeri predstavi varoška muzika u njenom što obuhvatnijem vidu.             

Jer, šta sve (danas) podrazumeva pojam varoške muzike?

Ova muzika je nesumnjivo došla sa Zapada ali je poprimila i mnogo tradicionalnog, seoskog sa ovih prostora kao i balkanskog i orijentalnog a u svom intenzivnom razvoju od kraja 19. veka postala je veoma popularna i tu popularnost uživa i danas, kroz neke nove pristupe, obrade i aranžmane. Upravo su svi ovi raznovrsni istorijski i aktuelni elementi varoškog muziciranja predstavljeni na koncertima ovogodišnjeg ETHNO.COM-a, kroz nastupe pet ansambala koji neguju različite vidove varoške pesme i svirke sa ovih prostora, od one vezane za beogradsku boemsku Skadarliju u izvođenju ansambla Svilen konac, preko karakterističnog vojvođanskog tamburaškog zvuka koji donosi sastav Zorule iz Novog Sada; zatim, sledeće veče (subota, 20. septembar) otpočelo je nastupom grupe Šira u’tfila i muzikom sefardskih Jevreja koja kombinuje jevrejsko-španske, tursko-orijentalne i balkanske muzičke idiome; nakon toga mlada grupa Eho iz Sarajeva donela je moderne obrade tradicionalne bosanske sevdalinke a na kraju se publici predstavila i Snežana Spasić sa grupom Naissa iz Niša prenevši zvuke starog južnosrbijanskog muzičko-čaršijskog života Vranja, Niša i Leskovca.

Osnovna stilska podeljenost, zapažena i u vezi sa gradskom nošnjom Srba ali takođe i u vezi sa varoškom muzičkom tradicijom na ovim prostorima a koja podrazumeva dva polariteta – zapadno-evropski i orijentalni, očigledno je uzeta kao parametar prilikom osmišljavanja koncertnih večeri tokom dva dana. Tako je prvo veče, 19. septembra, proteklo u prevashodno „evropski“ orijentisanim zvucima.

Ansambl Svilen konac iz Beograda predstavio je muziku i duh karakterističan za Skadarliju – čuvenu boemsku četvrt Beograda. Ovaj ansambl, sa stažom od tridesetak godina, nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih promotera starogradske muzike. U svojoj prepoznatljivoj višeglasnoj interpretaciji, u pratnji violine, klarineta, harmonike, kontrabasa i gitare, članovi ansambla, pojedinačno i udruženo, ponudili su izuzetno kvalitetnu, uvežbanu i doteranu svirku i pevanje ređajući sve same hitove koje je publika izvanredno prihvatila, kao što su: „Ciganka mi gatala na travi“, „Gospođica Violeta“, „Čamac na Tisi“, „Što se bore misli moje“, „Ko te ima taj te nema“...

Nakon beogradsko-skadarlijsko-kafanskog stila, ansambl Zorule doneo je takođe na „evropskim“ principima zasnovanu varošku muziku, ali potpuno drugačijeg zvuka a samim tim i drugačijeg raspoloženja i temperamenta. Ovaj osmočlani tamburaški sastav, sa svojom visoko kvalitetnom svirkom i odličnim vokalnim mogućnostima pevača i primaša Zorana Bugarskog Brice predstavlja danas jedan od najpoznatijih i najpopularnijih tamburaških orkestara u Vojvodini, prepoznatljiv po veoma širokom repertoaru koji obuhvata poznate tamburaške numere kao i starogradske hitove, popularnu klasiku, evergrin, pop pa čak i rok muziku. Na ETHNO.COM-u 2008 izveli su kolaž pesama sa njihovog standardnog repertoara među kojima su: „Pevaj, Jelo, veselo“, „Milov’o sam garave i plave“, „Davno je bilo to u mesecu maju“, „Noć je tija“, „Svi mi kažu“, „Na te mislim“, „Prošle su mnoge ljubavi“, „Fijaker stari“, „Neko sasvim treći“...

„Evropski“ orijentisana varoška muziciranja beogradskih kafana i vojvođanskih sokaka zamenjena su sutradan, drugog festivalskog dana (subota, 20. septembar) zvucima Istoka.

Najpre je nastupio bend Shira u’tfila iz Beograda koji izvodi muziku sefardskih Jevreja. Idejni vođa i osnivač ovog sastava a ujedno i pevač i svirač na žičanom instrumentu pod nazivom ud, Ašer Alkalaj (Stefan Sablić) svoju muziku bazira na spoju sefardskog muzičkog nasleđa sa prostora Balkana, Mediterana i Bliskog istoka. Specifičan i veoma interesantan zvuk ovog benda leži u kombinaciji odličnog poznavanja sefardskih tradicionalnih muzičkih principa i eksperimentisanja kroz fuziju sa drugim muzičkim tradicijama. Na koncertu, grupa Shira u’tfila predstavila je publici sefardsku tradiciju, uz zvuke pretežno žičanih i udaračkih instrumenata, naizmenično kroz zanimljive instrumentale kao i kroz pesme različitog tekstualnog sadržaja i to izvedene na hebrejsko-španskom jeziku kojim su sefardski Jevreji nekada govorili a koji više nije u upotrebi.

Dok se nastup grupe Shira u’tfila može opisati kao inspirativan, interesantan, i privlačan za pažljivo slušanje odnosno za meditiranje, drugi ansambl po redu, te večeri, doneo je potpuno drugačiju atmosferu i energiju koja je proizvela pravo euforično raspoloženje u publici. Mladi sastav Eho (osnovan 2006. godine) iz Sarajeva, čiji su članovi studenti sarajevske Muzičke akademije, bavi se modernom obradom tradicionalne muzike Balkana sa težištem na muzici Bosne i Hercegovine. Pevač i umetnički vođa je Vanja Muhović a pored njega grupu čini još šest članova. U svojim aranžmanima oni koriste instrumente: saz, violinu, klarinet, klavijature, gitaru, bas gitaru i bubnjeve. Kroz niz starih bosanskih narodnih pesama, među kojima su i sevdalinke, grupa Eho je na ETHNO.COM-u zaista napravila sjajnu i vrlo živu atmosferu u kojoj je publika aktivno učestvovala, podstaknuta melodijom, ritmom i stihovima velikih hitova kao što su: „Lijepi li su mostarski dućani“, „Da zna zora“ , „Grana od bora“, „Il’ je vedro il’ oblačno“, „Moj dilbere“...

Poslednji nastup na koncertu u subotu, 20. septembra imala je Snežana Spasić i grupa Naissa iz Niša. Ono što se prvo mora istaći u vezi sa njihovim nastupom na festivalu je sjajan vokal Snežane Spasić. U svojoj interpretaciji varoških pesama jugoistočne Srbije ona je istovremeno i bliska tradiciji ovog podneblja a i originalna i jedinstvena. Uz pratnju odličnih, profesionalnih muzičara koji sviraju na tradicionalnim žičanim, duvačkim i udaračkim instrumentima Centralnog Balkana, Snežana Spasić je sa velikim emotivnim nabojem izvela niz velikih, varoških „južnjačkih“ hitova među kojima su: „Marijo, bela kumrijo“, „Žito žnjela mlada moma“, „Ruse kose curo imaš“, „Belo lice ljubam jas“, „Gusta mi magla“, „Goranine, ćafanine“...

Nastupom Snežane Spasić i grupe Naissa završen je ovogodišnji ETHNO.COM – festival koji, zahvaljujući svom sadržajnom, bogatom i dinamičnom programu, postaje sve posećeniji i priznatiji a postepeno dobija i svoje mesto na mapi evropskih world music festivala.

Toliko o ovogodišnjem „varoški“ orijentisanom ETHNO.COM-u. Do sledećeg izdanja festivala imamo manje od godinu dana vremena da maštamo i nagađamo: koju će to novu, primamljivu temu organizatori da smisle?



Povratak na sadržaj Etnoumlja #5 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>