VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Intervju:
ĐORĐE STIJEPOVIĆ

Autor: Oliver Đorđević

djordje_stijepovic_2.jpg
Đorđe Stijepović
Foto: Nebojša Babić


Kontrabasista Đorđe Stijepović završio je klasični i džez odsek Muzičke akademije u Beogradu. Jedan je od pokretača srpske world music scene pošto je svirao sa bendovima „Balkan Music Club”, „Marsya”, „Shira U’tfila” i „Kal”, a svoj neo-swing sastav „Havana Whisper” rasformirao je 2004. godine kada je odlučio da se okuša kao muzičar u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutno je angažovan u Fishtank Ensemble, nastupa u bendu „Head Cat“ u kojem je i Lemmy Kilmister (Motorhead) a stigne i da bude frontmen rockabilly trija „Atomic Sunset”. Prema tretmanu koji ima u renomiranim muzičkim časopisima, važi za jednog od najboljih slep kontrabasista.

Etnoumlje: Veliko nam je zadovoljstvo što ste posvetili vreme da govorite za „Etnoumlje” i pored brojnih koncertnih nastupa koje imate sa Fishtank Ensemble. 

Možda je najprikladnije pitanje za početak našeg razgovora ono tipično koje ljudi odavde postavljaju ljudima koji su otišli iz ove sredine: koliko Vas je period od 2004. godine do danas, koliko živite u San Francisku, udaljio od Beograda, srpskog mentaliteta, prijatelja...?

Đorđe Stijepović: Hvala Vam na pozivu za intervju. Veoma mi je drago da napokon postoji udruženje kod nas, koje podržava etno stvaralaštvo. Tradicionalna muzika se pokazala kao naš najbolji izvozni muzički proizvod, još od pedesetih godina kad je ansambl tradicionalnih narodnih igara "Kolo" (u kome je i moj otac profesionalno igrao 15 godina) nastupao širom sveta. Na žalost, često je slabo podržana.

Život u Americi me je definitvno izmenio, ali ne mislim da me je udaljio od Beograda i prijatelja (osim naravno fizički). Pored muzike, glavni razlog za moj dolazak u Kaliforniju je bio to što sam želeo da imam i neku drugu perspektivu, a ne samo onu kojoj sam bio izložen, na kojoj sam odrastao i kojoj tradicionalno pripadam. U tom smislu, eventualno me je malo udaljio od mentaliteta, ali samo utoliko što sada postoji i deo mene koji posmatra stvari sa druge strane. Internet postaje neodvojivi deo života, i samo lenjost može da utiče na to da se izgubi kontakt sa prijateljima. Meni se to, srećom, ne dešava.

E: Pažnja koju poklanjate tradicionalnoj muzici bila je evidentna dok ste živeli u Srbiji kada ste posebnu pažnju pridavali tradicionalnoj muzici Balkana i Bliskog Istoka. Pri tom mislim na Vaš angažman u sastavima Balkan Music Club, Marsya, Shira U’tfila i Kal. Posebno nas interesuje Vaše učešće u BMC koji je sa uspehom vodila sopran Katarina Jovanović s obzirom da ovaj sastav više ne postoji i zaboravljen je, a bio je jedan od pokretača world music u Srbiji.

-Balkan Music Club je bend koji je meni otvorio vrata neke "nove" muzike. Do tada sam se bavio Rock'n'Roll, Jazz i klasičnom muzikom i sve što je pripadalo "narodnjačkom" svetu sam vezivao za šund. Kad sam se pridružio BMC-u 1997., uvideo sam da stvari mogu da se predstave i na drugačiji, mnogo kulturniji, način. Tada sam zavoleo i naučio da poštujem različite muzičke tradicije. Svima nam je taj zvuk interesantan, zajednički smo radili na aranžmanima da bi što bolje predstavili balkansku tradicionalnu muziku u nekom novom ruhu.

U to vreme nije postojala etno scena, i ova grupa je imala kultni status na beogradskoj underground sceni. Publika je uglavnom bila mlađa, tako da su i oni, kao i mi, učili kroz muziku koju smo izvodili. B92 je počela da izdaje "Srbija Sounds Global" kompilacije tek 2000., kada smo mi već prestali da nastupamo. Interesantno je da takav jedan projekat nije bio bolje medijski propraćen. Izdavači su u to vreme devedesetih bili fokusirani na druge muzičke pravce. Izgleda da smo se pojavili ranije nego što je etno groznica uhvatila zamah. Svi članovi benda su danas renomirani veoma aktivni muzičari. 

E: Na veliko zadovoljstvo ljubitelja world music u Srbiji, „ansambl za balkansku muziku Marsya” nedavno je obnovio rad u donekle izmenjenoj postavi. „Marsya” je smatrana prekretnicom u razvoju srpske world music kao sastav koji nije podilazio masovnom ukusu i u kome su se osećali uticaji koje donose muzičari različitih bekgraunda i interesovanja. Kao njen novi-stari član, i sami ste učestvovali na novogodišnjem koncertu u Beogradu. Podsetite nas na period kada ste živo učestvovali u radu ovog sastava i da li je u planu nastavak saradnje?

-Izgleda da ja uvek učestvujem u projektima koji ne podilaze masovnom ukusu...

Marsya je aktivno radila od 1999. do mog odlaska u San Francisko 2004. Mislim da imamo jedinstveni zvuk na srpskoj etno sceni. Verovatno divljina u tom zvuku nije dovoljno pitka za širu publiku. Zvuk je tradicionalniji od Balkan Music Club-a, ali takođe vrlo jedinstven. Svi članovi benda imaju izuzetno jaku i izgrađenu muzičku ličnost, pa je stvaralački duh vrlo izražen.

Repertoar je bio sastavljen od numera koje bi pronašao Žorž Grujić ili bi Anja Đorđević donela neku od svojih kompozicija urađenu u tradicionalnijem duhu (Anja je prvenstveno kompozitor klasične muzike, dobitnik Mokranjčeve nagrade za kamernu operu "Narcis i Eho"). Svi bismo radili na aranžmanima, tako da svaka numera ima karakterističan Marsijin pečat. Vrlo smo bili otvoreni za istraživanje, pa smo udarač Dušan Đukić i ja izvodili numeru "Vizantijski krug" koja je bila potpuna improvizacija! Svojevrstan etno "drum n bass".

Siguran sam da ćemo i u budućnosti sarađivati, ali ne vidim da ta saradnja može da bude intenzivna u skorije vreme. Ja sam uglavnom u Americi, dok su ostali muzičari posvećeni drugim projektima.

E: Nedavno je na „Glasu Amerike” objavljen komentar da je posle terorističkog napada činjenica da su žitelji SAD zatvoreniji i da nisu u tolikoj meri zainteresovani za muzičke tradicije stranih zemalja, verovatno smatrajući da su među predstavnicima world music scene i oni koji ne misle dobro njihovoj državi. Na drugoj strani, čitamo da su u SAD sve brojnija udruženja ljubitelja stranih muzičkih kultura, poput „Balkanijanaca” (vidi „Etnoumlje” #4, prim. O.Đ.). Kako Vi gledate na ove razlike, odnosno kakav ste Vi utisak stekli o odnosu publike i medija u SAD-u prema muzici koja je inspirisana tradicijom drugih zemalja ili je čisto tradicionalna?

-O Amerikancima je izuzetno teško govoriti u celini. Amerika je velika zemlja koju čine najraznovrsnije kulture, pa je i različita tradicionalna muzika neminovno prisutna. Stanovništvo se takođe sastoji i od različitih društvenih slojeva, pa se shodno tome i njihova moć prihvatanja nečeg "stranog" i novog razlikuje. U liberalnijim sredinama kao što su New York i San Francisco različite kulture su sastavni deo svakodnevnog života.

Već skoro pet godina živim u jednoj vrlo otvorenoj sredini gde se razlike izuzetno poštuju. U San Francisku se nikad nisam osetio kao stranac! Vrlo brzo sam došao u kontakt sa muzičarima koji se bave balkanskom i blisko istočnom muzikom. U neposrednoj blizini, u Oakland-u, postoji čitava zajednica takvih muzičara. Grupa "Brass Menažeri" je duvački orkestar u pravoj tradicije Guče (čak su i gostovali tamo!). Tu je grupa "mopmu" (u kojoj svira Bill Lanphier, bivši Madonin basista, inače veliki zaljubljenik u bugarsku muziku), pa izuzetni Toids gde sviraju Ryan Francesconi (takođe iz grupe mopmu, prvobitno gitarista koji svira i bugarsku tamburu, buzuki, kaval, baglamu) i jedan od mojih omiljenih muzičara sa kojim sam imao prilike da sarađujem, harmonikaš/kompozitor Dan Cantrell (koji sarađuje i sa Tom Waits-om). Većina ih teži autentičnom izrazu, dok su Ryan i Dan otišli dublje u kulturu i sam izraz, tako da u svakoj svojoj kompoziciji imaju i jako izražen svoj pečat.

Sa druge strane, mediji su izuzetno kontrolisani i prvenstveno promovišu ono što je aktuelno u datom trenutku. Već neko vreme u određenoj meri, to je romska muzika, pa se u poslednjih par godina javilo more grupa po celoj americi koje na ovaj ili onaj način traže u njoj inspiraciju. Pošto sam često na turneji sa Fishtank Ensemble-om, imao sam prilike da sviram sa mnogima. Neke od njih su Luminescent Orchestrii i Slavic Soul Party iz New Yorka, 3 Leg Torso i Vagabond Opera iz Portlanda i mnogi drugi. Odličan primer za bend koji je isplivao sa ove scene je Gogol Bordello. Bilo je zanimljivo videti Madonu kako izvodi sa njima svoj hit La Isla Bonita u kombinaciji sa njihovom pesmom Lella Palle Tute na BBC-u. Ona je za ovu priliku čak i pevala na romskom!

Za veliku većinu muzičara, nacionalni mediji su potpuno nedostižni. Međutim, muzička industrija se izuzetno promenila poslednjih godina, pa i manje grupe mogu da steknu popularnost. Velika količina ljudi se uglavnom informiše putem Interneta, te su sajtovi poput iTunes, Myspace, YouTube postali glavni promoteri muzike. 

E: Poslednjih godina ste veoma aktivni. Zastupljeni ste i na srpskoj sceni i pored života u SAD-u. Recite nam nešto o sastavima „Havana Whisper”, kao prvom neo-swing bendu na ex-Yu prostoru i rockabilly triju „Atomic Sunsetu” gde ste frontmen. Kakvi su planovi u vezi sa ovim sastavima u budućnosti?

-Atomic Sunset je na neki način nastavak grupe Havana Whisper, koju smo gitarista Dražen Škarić i ja osnovali 1999. godine, u jeku popularnosti neo-swinga u svetu. Za mene je to bilo izuzetno iskustvo, jer sam imao prilike da pored sviranja kontrabasa, pišem i duvačke aranžmane. Te godine sam završio jazz odsek za kontrabas (prof. Miša Blam) i aranžiranje (prof. Zvonko Skerl), pa sam odmah mogao da primenim stečeno znanje. Sledeće četiri godine smo dosta putovali po Srbiji i okolini, objavili album "Flammable" za PGP-RTS, svirali kao gosti Bajage na koncertu na stadionu Tašmajdan. Poslednji koncert je bio pred moj odlazak, na proslavi Nove Godine na Trgu Slavija u Beogradu.

Vremenom je bilo sve teže uskladiti rasporede sedmoro muzičara, a postojale su i nesuglasice oko autorskog materijala, pa smo Dražen i ja odlučili da se vratimo našoj prvoj ljubavi, Rockabilly-ju. Osnovali smo Atomic Sunset 2003. godine, nastupali, snimili album koji je objavljen prošle godine za dve etikete. Automatik Records ga je izdao za područje ex-YU, a Ceklin Music u Americi. Izuzetno sam ponosan na taj album, jer je sastavljen prvenstveno od autorskog materijala (11 od 15 pesama). Osnova je Rockabilly, ali koketira i sa drugim formama Rock'n'Rolla, kao što su Surf, Punk, Metal, a ima čak i primese Jazz i Swing muzike. Zahvaljujući odličnoj distribuciji albuma (uključujući i danas najbitnijoj digitalnoj distribuciji preko sajtova iTunes, Rhapsody, Amazon itd.) imamo izuzetne kritike širom sveta. Bubnjeve svira Alek Petrović, poznat kao dugogodišnji član i osnivač grupe Eyesburn. 

Trudim se da svaki svoj dolazak u Srbiju ispunim sa što više nastupa. Sa Atomic Sunset-om smo prošle i ove godine posetili sve bitnije gradove u Srbiji, a imali smo i kraću turneju po Mađarskoj. Započeli smo snimanje novog albuma, koji planiramo da završimo kada sledeći put dođem u Beograd. Po izdavanju drugog albuma, planiram da povedem bend na turneju po Evropi i nadam se Americi. Interesovanja ima, ali je bitno sve precizno i na vreme isplanirati. 

E: Recite nam nešto o Vašem sadašnjem angažmanu u Fishtank Ensamblu sa kojim ste prošle godine objavili album „Samurai Over Serbia” kao i o Vašem nedavno objavljenom solo projektu. Koliko je prisustvo tradicionalne muzike u njima?

-U Fishtank Ensemble-u su vrlo specifični odlični muzičari. Francuski violinista Fabrice Martinez je godinama živeo u čergi sa Romima u Rumuniji i Italiji gde je učio da svira balkanski stil. Njegova žena, pevačica u grupi, Ursula Knudsen je jedan od najboljih svirača muzičke testere, a svira i violinu, bendžolele i teramin. S obzirom da smo često na turneji, publika ponekad može da vidi njihovog sina kako spava u kutiji za kontrabas u uglu bine. Harmonikaš i kompozitor Duckmandu nastupa i solo, i svira uglavnom pesme sa prvog albuma Dead Kennedys-a. Gitarista El Douje je živeo u Španiji gde se specijalizovao za Flamenco stil.

Najneobičniji instrument u bendu je svakako cugaru šamisen koji svira fenomenalni Mike Penny. On je prvi nejapanac koji se na svetskom takmičenju u Japanu plasirao u tri vodeća mesta! Mike je gostovao i na mojoj solo numeri "Đorđeva račenica" koja može da se čuje na novoj Srbija Sounds Global kompilaciji "All Stars". Gitarista je fantastičan i vrlo iskusan muzičar Branko Trijić. Krajem godine planiram turneju po Srbiji sa ovim solo triom, ukoliko mi obaveze u Americi dozvole. Nadam se da ću biti u mogućnosti da dovedem i Mike Penny-a tom prilikom.

Tradicionalna muzika je vrlo prisutna u muzici oba benda, rekao bih i dominantna. Fishtank Ensemble je grupa koja kombinuje balkansku i japansku muziku, Flamenco, Klezmer, Gypsy Jazz, čak i klasiku. Moja muzika je potpuno inspirisana tradicionalnom, prvenstveno balkanskom i blisko-istočnom, sa savremenim pristupom koji uključuje razne poliritmije, sola svih instrumenata itd. 

E: Pored Vašeg angažmana u Fishtank Ensamblu, u SAD-u sarađujete i sa Lemmy Kilimisterom, basistom čuvenog „Motorheada”. Kako opisujete proizvod Vaše saradnje?

-Vrlo je bučan!

Velika je čast svirati u bendu Head Cat. Rockabilly kao bazična forma Rock'n'Rolla je razlog zašto sam počeo da se bavim muzikom negde sa 11 godina, i prati me još od tada. Neki od glavnih bendova koji su uticali na mene na tom putu su upravo Stray Cats i Motorhead. Poziv da sviram u grupi sa Lemmy-em i Slim Jim Phantom-om (bubnjar grupe Stray Cats) je na neki način potvrda mog dugogodišnjeg truda i stremljenja. To je definitivno najglasnija grupa u kojoj sam ikada svirao. Zvuk koji proizvode dva basa (Lemmyeva bas gitara i moj kontrabas) je fascinantan. Prestižni američki časopis Bass Player je objavio dupli intervju sa Lemmy-em i sa mnom u oktobru 2007.

Od kada živim u Americi, imao sam prilike da sviram sa još nekim pravim legendama Rock'n'Rolla. Scotty Moore i DJ Fontana su pravili ovu muziku kad su snimali svoje prve snimke sa Elvis Presley-em. Sa njima sam imao sreće da sarađujem u Memfisu pre dve godine. Svirao sam i sa drugim izvođačima iz pedesetih kao što su Wanda Jackson, Sonny Burgess, Joe Clay, Billy Boy Arnold i drugi. To je uvek izuzetno iskustvo.

E: Od 2002. godine intenzivno proučavate istorijat slep tehnike na kontrabasu a i Vas smatraju jednim od najboljih slep kontrabasista u svetu. Da li Vam je ova činjenica pomogla da značajnije zainteresujete publiku za Vaš rad i ima li mesta za daljim usavršavanjem?

-Apsolutno!

Tehnika sviranja kontrabasa se izuzetno razvila u poslednjih stotinak godina, i postoji veliki broj odličnih kontrabasista. Slep je vremenom postao moj muzički potpis koji me izdvaja od većine.

Iako je prisutna u muzici već skoro sto godina, slep tehnika nikada nije postala jedna od zvaničnih tehnika sviranja kontrabasa. Već 6 godina pišem knjigu o istorijatu ove tehnike koja će biti i edukativnog karaktera. Nadam se da će knjiga doprineti da slep napokon dobije zasluženo mesto.  

Mesta daljem usavršavanju uvek ima. S obzirom da sam vremenom proučavao gotovo sve slep kontrabasiste, uključujući i savremene, za mene je to sada pretežno istraživanje u kom pravcu slep može da se razvija.

E: Kao veoma uspešan i angažovan muzičar sa samo trideset i jednom godinom života, koji je nastavio svoju profesionalnu karijeru u SAD gde je konkurencija nemilosrdna, prava ste osoba koja može da posavetujete svoje kolege u Srbiji. Šta im poručujete?

-Prvenstveno da dobro razmisle zašto su počeli da se bave muzikom, na koji način žele njome da se bave i koliko su spremni toga da žrtvuju. Ozbiljne su prepreke na putu, a moguće ih je savladati samo uz veliku veru u sebe. Treba da budu svesni da ovaj posao, iako izuzetno interesantan, dinamičan i atraktivan, zahteva mnogo odricanja.

Vrlo je bitno da se koncentrišu na sviranje, a ne na to da teže da postanu velike zvezde. Biti poznat svakako ne znači biti i dobar muzičar. Koliko god bilo teško, treba da se potrude da kontrolišu sva prava na svoju muziku, a ne da ih samo prepuste etiketi. Kad se ona zadrže, u proseku se zarađuje više kad se skupe koncerti od po stotinak ljudi, diskovi, tantijemi, nego kad ti izdavač organizuje koncert pred 1000 i oduzme sva prava. Kad si nezavisan, to ti daje mogućnost da odlučiš kako ćeš da promovišeš svoju muziku. Distribucija je neophodna za plasiranje albuma. Domaće izdavačke kuće pokrivaju samo lokalno tržište i nedovoljno se bave promocijom. Danas je internet distribucija, pored koncerata, najbitniji faktor za afirmaciju i puno toga može da se uradi samostalno. Ni jedan izdavač se neće truditi da afirmiše muzičara, više nego on sam. U Srbiji su mediji još uvek dosta otvoreni za promociju muzičkih događanja. Često ih je dovoljno samo kontaktirati da bi objavili najavu za koncert ili disk. Afirmacija je dugačak proces i ne treba očekivati da se išta desi preko noći. Neophodno je nastupati što više, prvo u svom gradu, a onda u što više mesta po zemlji. To bi trebalo da privuče veći broj publike, zainteresuje je za muziku i uz dobru internet promociju i distribuciju otvori vrata gostovanjima po inostranstvu. Znam da mnogi ne mogu da podnesu da budu često van kuće, na turneji, u kombiju, ali ovaj posao i nije za svakoga.

Ko god se odluči da krene ovim putem, želim mu puno sreće i snage da ne posustane!

Korisne adrese: www.djordjestijepovic.com  i  www.myspace.com/djordjestijepovic


Vidi više o Đorđu Stijepoviću >>

Povratak na sadržaj Etnoumlja #5 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>