VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Svetska scena:
DJIVAN GASPARIJAN
Izvor: www.jivanduduk.com
Prevod i adaptacija: Aleksa Golijanin

djivan_gasparijan_2.jpg
Djivan Gasparijan
Foto: Stanislav Milojković

„Sve dok dišem, sve dok su moja duša i zdravlje u dobrom radnom stanju, moje godine me uopšte ne zabrinjavaju“, kaže on. „Sviraću svoj duduk sve dok budem mogao. Starost nema veze s datumom rođenja. To je stvar duha. Sklon sam tome da zaboravljam na svoje godine.“

Đivan Gasparijan (Jivan Gasparyan, rođen 12. oktobra 1928, u Solaku, u Jermeniji) imao je šest godina kada je počeo da svira duduk, bez poznavanja nota.

Njegov prvi instrument bio je dar od dobro poznatog muzičara Margara Maragarijana (Margar Margaryan). Đivana su privukli zvuci duduka koji su tadašnji majstori svirali kao pratnju nemim filmovima, s tužnom ili veselom muzikom, u zavisnosti od scene. Đivan Gasparijan je priznat kao jedan od najboljih i najuticajnijih muzičara u istoriji duduka.

Ali on je i više od muzičara, prava ikona, oličenje istorije jermenske tradicionalne, folklorne muzike. Postao je istinski heroj svoje kulture.

Đivan Gasparijan je muzičar koji je tokom sedamdeset godina profesionalne karijere pribavio globalnu slavu jednom skromnom instrumentu, pretvorivši pastirsku frulu u holivudsku zvezdu u usponu.

Uprkos svom talentu i posvećenosti world music, Gasparijan je promenio parametre duduka i smestio ga u nove muzičke odnose. Iz duduka je izvukao sve njegove mogućnosti i tako ga pretvorio u univerzalni instrument.

„Veliko dostignuće Đivana Gasparijana ima dve strane; on meditira nad jermenskom tradicijom svojim dudukom, a da u isto vreme oslobađa oslobađa instrument iz različitih geta, kao što su ekskluzivna reprodukcija tradicionalnog repertoara, njegova ekskluzivna pratnja drugim duducima i kultivisana predrasuda o nižerazrednom instrumentu nepogodnom za koncerte. Đivan Gasparijan je značajno doprineo da duduk postane koncertni instrument, njegovom oslobođenju, zajedno sa ostalim solističkim instrumentima, u saradnji sa Losanđeleskom filharmonijom i Ruskim nacionalnim simfonijskim orkestrom. Svirao je solo deonice za duduk iz Treće simfonije kompozitora Aveta Terterijanan na više od deset koncerata. Ipak, možda je kombinacija s gudačkim kvartetom najprimerenija intimnom karakteru tog instrumenta. Taj potencijal je istražio sa Gudačkim orkestrom Avedis i Kronos kvartetom. Opet, njegov vlastiti Duduk kvartet zvuči kao klasični kvartet drvenih duvača, u kojem oboa daje zvuk tradicionalnog borduma (dham). Gasparijan smešta duduk u uvek nove muzičke odnose, izvlači sve njegove mogućnosti i tako od njega pravi univerzalni instrument. Širok stilski raspon koji postiže sa svojim dudukom posebno dolazi do izražaja u najširem od svih muzičkih žanrova, world music. Taj Jermen je svirao u studijskim produkcijama zajedno sa orijentalnim multiinstrumentalistom Abadžijem i pakistanskom sufi legendom Nustratom-Fatih Ali Kanom, italijanskim pijanistom Ludovikom Ejnaudijem (Ludovico Einaudi), mongloskim izvođačem world music Sainkom (Sainkho), izraelskim gitaristom Amirom Perelmanom, Indijsko-iranskim ansamblom Pangea, flamenko gitaristom Džesijem Kukom (Jesse Cook), Kronos kvartetom (Kronos Quartet), gitaristom grupe Queen Brajanom Mejom (Brian May), džez saksofonistom Branfordom Marsalisom (Branford Marsalis), kanadskim gitaristom i producentom Majklom Brukom (Michael Brook), Ruskim nacionalnim orkestrom, Losanđeleskom filharmonijom, Jermenskim simfonijskim orkestrom i mnogim gudačkim kvartetima.“ — Prateći tekst za dvostruki CD „The Soul of Armenia“, u izdanju Network Medien GmbH

Đivanova moćna muzika zvuči kao razigrana sloboda, ona nosi poruku radosti, koja harmoniju postiže kroz sukob. Njegova muzika odlikuje se ogromnom emocionalnom i intelektualnom dubinom. Njen uticaj na slušaoca je tako neposredan i direktan da nije potrebno nikakvo prethodno poznavanje instrumenta da bi se osetila njegova snaga.

„Kao da je čujemo u snu – svi snovi se mogu pronaći kako počivaju unutar njegovog duduka – muzika Đivana Gasparijana miruje u najdubljem sloju našeg bića, odakle nam, na najljupkiji, najdublji, a opet tako jednostavan način, pripoveda priču o onome što je oduvek bilo i što će zauvek biti.

Ona šapuće našem uhu i sve što nas okružuje postepeno nestaje iz vidokruga. Lagano, sasvim lagano, predočavamo sebi bol, noć, nadu i strepnju, sam život jermenskog naroda, koji je tokom vekova toliko trpeo podeljenost i igrao ulogu stecišta Istoka i Zapada.

Na trenutak uspevamo da sagledamo i čistu radost, dok nam se pogled fiksira tajnu samog života (jermenski folklor i crkvena liturgija oduvek su bili tesno povezani). Gasparijanova muzika je duboko prosvetljujuća, moćna i hipnotička, u savršenom skladu sa Cueva de Los Verdes, mestom koncerta. U njoj ništa ne nedostaje i nema ničeg suvišnog, zato što se ta muzika ne može napraviti na neki drugi način. Pretpostavljam da je upravo taj neprocenjivi kvalitet ono što je čini skoro savršenom.“ — Osmi festival „Musica Visual“ na Lanzarotu, Kanarska ostrva

„Naši životi su mereni otkucajima časovnika i drugim zvucima koje svakodnevno čujemo i koji nas podsećaju na protok vremena. Nešto nas stalno podseća na ograničeno i zato nas neke stvari koje teku slobodno, kao recimo muzika duduka Đivana Gasparijana, mogu navesti da osetimo beskonačno ili da se makar oslobodimo pulsiranja vremena.“ Džordž Klinton

„Savršena muzika za nesavršen svet.“ The Independent, 10. jun 1994.

Đivan Gasparijan je imao šest godina kada je intuitivno počeo da svira ovaj instrument, bez ikakvog poznavanja nota. Njegov prvi instrument bio je poklon od dobro poznatog muzičara Margara Margarijana.

Đivana su privukli zvuci duduka koji su tadašnji majstori svirali kao pratnju nemim filmovima, s tužnom ili veselom muzikom, u zavisnosti od scene. Duduk je bio smatran instrumentom siromašnih ljudi, uglavnom pastira, koji se svirao na svadbama i pogrebima. Mnogo godina kasnije, Đivanov duduk se pojavio u muzici za brojne filmove, kao što su „Mrtav čovek hoda“, „Oluja i tuga“, „Onjegin“, „Kalendar“, „Vrana“, „Ruska kuća“ Džerija Goldsmita (Jerry Goldsmith), „Krvavi dijamant“, „Sirijana“, „Gladijator“, „Opsada“, „Doktor Živago“, „Freska“, “Družba Isusova“, itd. Sam Đivan nikada nije mogao ni sanjati da će ga instrument kojije dobio na poklon kao dečak učiniti tako slavnim.

Pre mnogo godina jedan ruski novinar je pitao Đivana da li je on napravio duduk slavnim ili ovaj njega…

Đivan još uvek nema odgovor…

Ali, kakav god odgovor bio, Đivan i duduk su nerazdvojni, kao pravi prijatelji. Ipak, duduk je samo instrument, a stvar je u tome da se postigne da on izrazi muziku koja dolazi iz duše, sa osobenim dahom, to jest nešto telesno, duboko i očaravajuće…

„Nema čuda, niti čudesnih instrumenata. Postoje samo izvođači koji prave čuda svojim instrumentima. Đivan Gasparijan je takav muzičar.“ — Kamo Mrkčtijan (Kamo Mkrtchian)

U dvadeset prvoj godini Đivan je postao član uglednog Nacionalnog jermenskog pevačkog i plesnog ansambla Tatula Antinijana. „Kada je Antinijan jednom ušao u salu za probe i pogledao me, sitnog, mršavog dečaka s dudukom u rukama, pitao me je, ’Da li ćeš ti biti solista u ansamblu?’. Bio sam nervozan. Dok sam svirao prvu pesmu skoro sam se tresao, ali tokom druge i treće bio sam malo mirniji. Tatul Altunijan me je veoma pažljivo slušao. Kada sam završio, rekao je, ’Odmah pripremite ugovor i pustite ga da vežba’. U ansambl sam zvanično primljen u četvrtak, vežbao tokom petka i subote i već u nedelju svirao kompletan repertoar na koncertu. Nisam znao da čitam note, tako da sam morao da zapamtim ceo program.“ Njegovo skoro fotografsko pamćenje i neverovatna brzina s kojom se prilagođava nepoznatim melodijama zapanjili su mnoge slavne muzičare i kompozitore.

Godine 1959, sovjetska umetnička delegacija od 250 članova, sa izuzetnim ansamblom, krenula je na tromesečnu turneju po Sjedinjenim Državama i Kanadi, sa Đivanom Gasparijanom kao solistom iz Jermenije.

Godine 1956, Đivan Gasparijan je dobio prvu nagradu u svom životu, na takmičenju svirača na duduku u Jermeniji. Godine 1957. je učestvovao na Međunarodnom muzičkom takmičenju u Moskvi, u organizaciji Uneska, zajedno s 5000 takmičara iz celog sveta. Izgledalo je da njegov duduk, prost instrument od drveta kajsije, sa svega jednom oktavom, nema nikakve šanse pored svih tih dragocenih, uglačanih instrumenata. Niko od 46 članova žirija nije ni znao za taj instrument. Đivan je osvojio prvu nagradu. Usledilo je šest zlatnih medalja, kao i još četiri zlatne medalje na raznim međunarodnim takmičenjima u organizaciji Uneska.

Dok je još bio član ansambla, zbog svog izvođačkog majstorstva, Đivan je postao jedan od najtraženijih solista i studijskih muzičara na svetu. Tokom 25 godina, koliko je proveo sa Altunijanovim ansamblom, Đivan je postao jermenska muzička legenda. Godine 1963. stekao je titulu „zaslužnog umetnika“ Republike Jermenije. Godine 1977. dobio je počasnu titulu „Jermenskog folklornog umetnika“ ili „Narodnog umetnika“. Njegova popularnost je tokom 1980-ih stalno rasla. U pedeset drugoj godini počeo je da studira na jerevanskom Konzervatorijumu. Posle završetka studija, podučavao je više od 70 studenata sviranju na duduku i zatim postao profesorom na Konzervatorijumu.

Godine 1988, engleski muzičar Brajan Ino bio je na Đivanovom koncertu u Moskvi. Tada je izjavio, „Ovo je jedna od najlepših melodija koju sam ikada čuo“ i odlučio da ga pozove u London. Od tada, Đivan je počeo da stiče međunarodnu slavu širom zapada, ne samo za sebe, već i za jermensku narodnu muziku. Za njegov prvi album, „I Will Not Be Sad In This World“ („Neću biti tužan na ovom svetu“, u produkciji Brajana Inoa i Rodžera Inoa, Opal Studio, London), priča se da je omiljena ploča engleske kraljice.

„Đivan Gasparijan, jedan od najvećih jermenskih muzičara, najpoznatiji je majstor na duduku. Zahvaljujući njegovim snimcima i nastupa u poslednjih nekoliko decenija, duduk i jermenska muzika privukli su pažnju celog sveta. Tri njegove ploče mogu se naći i u Americi, među kojima je ’I Will Not Be Sad In This World’ (Opal) naišla na opšte odobravanje među kritičarima.“ — World Music Institute

„Đivan Gasparijan je nesporni majstor tog izrazito jednostavnog, jednooktavnog instrumenta. To je muzika koja vas navodi da zatvorite oči i otvorite duh. Da, ona je toliko spiritualna. Jermenski majstor duduka, drvenog instrumenta sličnog oboi, tipičnog za te krajeve, stvara hipnotički umirujuću varijaciju na temu srednjoistočnog krotitelja zmija ukrštenog s mujezinovim pozivom na molitvu. Izdavačka kuća Brajana Inoa distribuira ploču preko etikete Soviet Melodya, pri čemu deo prihoda ide u korist žrtava tragičnog zemljotresa koji je pogodio Jermeniju. Posebno namenjeno nju-ejdž i smelim pro-mo tipovima. Uz ovo možete pasti u trans. Nema sumnje da je reč o jednoj od najlepših i najduševnijih ploča koje sam ikada čuo.“ — OPAL/ W.B "HITS", 15. maj 1989.

„Kao i na prethodna tri koncerta iz serije Echoes from the Cross, tradicija muzičke i etnološke raznovrsnosti se nastavlja tako što program predstavlja izvedbe vodećih savremenih kompozitora i muzičara zajedno s najboljim solistima čisto tradicionalne muzike. Kao i uvek, zajednički imenitelj te raznolike muzike je da je posebno prilagođena jedinstvenoj akustici i elegantnoj jednostavnosti crkve Sv. Petra. Na ovom četvrtom koncertu imamo zadovoljstvo da prvi put na zapadu predstavimo najpoznatijeg interpretatora bogate jermenske folklorne tradicije. Sviranje Đivana Gasparijana odlikuje se ne samo virtuoznošću već i lepotom tona i jedinstvenom blagošću. Objavljivanje njegove prve ploče na zapadu ’I Will Not Be Sad In This World’ podudara se sa ovim koncertom. Za Gasparijanov prvi nastup najavili smo tri tačke jednako osobene senzitivnosti i virtuoznosti.“

„Ova očaravajuća muzika, koja podseća na svirače frule sa Srednjeg istoka, dolazi iz sovjetske Jermenije (pogođene zemljotresom). Izvodi je majstor na duduku, vrsti oboe s dvostrukim piskom. Originalni album je objavljen 1983. u SSSR, na etiketi Melodia. Njen zvuk je umirujući i sentimentalan. To je još jedan primer sve većeg američkog interesovanja za zbivanja na world music sceni… Dr Džon… Ponekad se čini da dolazi iz Jermenije, ali on je zapravo iz Nju Orleansa. Na ovoj ploči, on svira fanki i džezirani bluz, u na brzinu obučenom smokingu.“ — WARNER BROTHERS, Seattle Weekly, 10. maj 1989.

Nezaboravan je Đivanov susret sa čuvenim kompozitorom Hansom Cimerom (Hans Zimmer) na snimanju muzike za film „Gladijator“. Oskarom nagrađenu partituru napisali su Cimer i Liza Džerard (Lisa Gerrard). Đivan je bio koautor komada pod naslovom „To Zucchabar“.

„… Za one među vama koji nemaju predstavu o duduku, to je mali drveni instrument, donekle sličan engleskoj fruli, koji se svira s posebnim piskom i koji zvuči kao neki onostrani ljudski glas kada na njemu svira majstor. Ako ste gledali film ’Gladijator’, verovatno ste zapamtili onaj predivni trenutak kada u svojim snovima glavni junak, mazi rukom kukuruz sa svojih rodnih polja i kada se čuje očaravajući zvuk, sličan žalobnom ženskom glasu… To je bio Đivan, na svom duduku. On je priznat kao najveći majstor na tom instrumentu, u velikoj meri kao i Andres Segovija na španskoj gitari.“ — Brajan Mej (Queen)

Đivan je privukao pažnju mnogih internacionalnih zvezda.

„Đivan je svirao duduk s grčevitim intenzitetom, najblaže rečeno, i uspeo da iz njega izvuče emocije u njihovom najčistijem stanju, zvuke sasvim bliske ljudskom glasu: totalna ekstaza, zaista! A na kraju koncerta otišao sam da ga upoznam i tada u njemu otkrio čoveka još većeg i šarmantnijeg od Đivana muzičara, ako je to uopšte moguće. Pravo čudo od krvi i mesa.“ — Andreas Volenvajder (Vollenweider)

„Stapanje žanrova između kanadskog zvučnog pejzažiste i jermenskog virtuoza. Na ’Black Rock’, Majkl Bruk i Đivan Gasparijan stvorili su potpuno novi, jedinstveni muzički hibrid, koja postavlja nove standarde u međukulturnoj saradnji. Kombinacijom očaravajućih melodija duduka, ritmova, pulsa, beskonačne gitare i Đivanovog čudesno toplog pevušenja, dobili smo jedno od najboljih izdanja Real World. (Objavljeno 7. septembra 1998.) Ovo je jedan od 100 najboljih albuma koji su ikada zapalili svet. ’Black Rock’ je svetski album meseca.“The Wire, oktobar 1998.

Godine 2002, Đivan je dobio Vomeskovu Nagradu za životno delo. WOMEX (World Music Expo; Svetska muzička izložba) vodeća je svetska mreža posvećena izvornoj, tradicionalnoj, folklornoj, lokalnoj i dijaspornoj muzici iz svih delova sveta. U njoj učestvuje preko 350 umetnika, 180 registrovanih učesnika iz 80 zemalja, a prati je 200 novinara.

„Ova nagrada“ – kao što piše u vodiču WOMEX – „dodeljuje se za kvalitet, kreativnost i uspeh ostvaren u ime muzike ovog sveta.

Ona odaje počast i poštovanje dobitniku, ali i kulturi i zajednici koju on predstavlja. Javnim dodeljivanjem ove nagrade, koristimo priliku da predstavimo i afirmišemo pogled na svet drugačiji od onog koji kulturu pretvara u još jedno oružje masovnog uništenja.

Snaga našeg dobitnika daje i nama snagu da poručimo da narodi Kavkaza, ali i iz svih regiona, mogu ponuditi nešto više od slike previranja i haosa. Da, u krajnjoj liniji, slike istrajnosti moraju vredeti više od prizora katastrofe…“

„Obuzet emocijama prilikom dodeljivanja Vomeksove nagrade, u Esenu 2002. godine, veliki jermenski majstor duduka, Đivan Gasparijan, skromno je uzvratio kompliment priredivši redak trenutak muzičke uzvišenosti.“ — WOMEX ESSEN, 27. oktobar 2002.

Godine 2005, 11. juna, Đivan je nastupio na Arktičkom koncertu 46664, održanom u Tromsu, u Norveškoj. Bio je to potpuno jedinstven događaj za norveške uslove. Glavni cilj koncerta bila je podrška svetskoj borbi protiv side. Najugledniji međunarodni umentici bili su pozvani da nastupe zajedno sa skandinavskim, nacionalnim i lokalnim muzičarima. Nekoliko njih su zajedno izveli nove, uzbudljive kompozicije.

Umetnici, zajedno sa nacionalnim i međunarodnim predstavnicima, govorili su o borbi protiv side. Koncert je održan na živopisnom mestu, s morem s jedne i s planinom na drugoj strani. Ngelike Kiđo (Ngelique Kidjo), Robert Plant, Piter Gebrijel, Brajan Mej, Zucchero, Džoni Kleg (Johny Clegg), Eni Lenoks (Anny Lenox), Bongo Mafin (Maffin) i drugi okupili su se na tom mestu sa svih strana sveta. Bilo je to prvi put da je Đivan svirao s Brajanom Mejom, iz rok grupe Queen. Bilo je malo vremena za probu, a tu je i bila i arktička klima. „Bilo je veoma hladno“, kaže Đivan. „Ruke su mi bile smrznute, kao i Brajanove. Zamislite samo kakav je izazov ta improvizacija morala biti za Brajana. Bilo je to prvi put da je izvodio neku jermensku pesmu u duetu s dudukom. To nije nimalo lako! Bravo Brajane! Tvoja improvizacija teme iz filma ’Gladijator’ bila je apsolutno fantastična. Spoj Brajanove gitare Red Special i mog duduka bio je briljantan. Onda nam se na licu mesta pridružio i Piter Gebrijel. Izveli smo njegovu čuvenu kompoziciju ’Feelings Begin’, iz muzike za film ’Poslednje Hristovo iskušenje’. Samo profesionalni i univerzalni muzičari mogu prihvatiti predlog da se na bini pojave bez probe. Veliko hvala, Piter!“

 „…U nove i sjajne učesnike spadaju i Đivan Gasparijan, moj prijatelj, neuporedivi Jermen, duhovna inspiracija i čudesno izražajni majstor svog instrumenta (duduk), kao i Robert Plant, sa svojim žestokim bendom i veličanstvenim glasom, koji je u svom posebnom, dobro definisanom stilu prikazao samu suštinu umetnosti heavy rocka, da bi nam na kraju podarili razdiruću verziju ’Whola Lotta Love’.“ — Tromso 46664, Brajan Mej.

Koncert u čast devedesetog rođendana Nelsona Mendele održan je u Hajd Parku u Londonu, 27. juna 2008 (Mendelin rođendan je 8. jula). Taj koncert je bio drugi deo serije koncerata 46664, namenjenih širenju svesti o pandemiji side.

Godine 2007, Đivan Gasparija je, zajedno sa Husenom Alizadehom, bio nominovan za nagradu Grammy.

Iste godine je stekao titulu „Akademika“ Panjermenske Akademije za pitanja nacionalne bezbednosti i Kanadske Akademije.

Godine 2009, 25. maja, Ruska jermenska unija i Svetski jermenski Kongres odlikovali su Đivana Gasparijana i vođu Rusko-jermenskog državnog hora, Hovanesa Čekidđana, zlatnim krstom ukrašenim draguljima za njihov neprocenjiv doprinos jermenskoj kulturi. Đivan je dobio i nagradu „Maštots“ za svoj lični doprinos jermenskoj kulturi.

Nemoguće je nabrojati sve Maestrove turneje, kojima kao da nema kraja. Kompozicije koje je Đivan Gasparijan izvodio ne mogu se nazvati samo „nacionalnom muzikom“, dok za njegov doprinos popularizaciji jermenske nacionalne muzike ne postoji istorijska analogija. Među brojnim titulama koje je stekao nalazi se i „Čuvar muzičkog nasleđa svog naroda“.

Uprkos poodmakloj dobi, maestro je pun života i u dobroj formi.

„Sve dok dišem, sve dok su moja duša i zdravlje u dobrom radnom stanju, moje godine me uopšte ne zabrinjavaju“, kaže on. „Sviraću svoj duduk sve dok budem mogao. Starost nema veze s datumom rođenja. To je stvar duha. Sklon sam tome da zaboravljam na svoje godine.“

Proslava Maestrovog osamdesetog rođendana u Jerevanu

S dugim crvenim tepihom i uz posebne mere obezbeđenja, 11. novembra 2008, u Sportskom i koncertnom kompleksu u Jerevanu, počela je serija koncerata u čast osamdesetog rođendana jermenskog svirača na duduku, Đivana Gasparijana. U tom događaju, koji je trajao četiri dana, ispunjenom koncertima i vatrometom, učestvovali su mnogi jermenski, ali i svetski poznati muzičari. Uprkos hladnom novembarskom vremenu, koncertna dvorana bila je puna lokalnih obožavalaca i gostiju. Muzičari Piter Gebrijel, Andreas Volenvajder, Alan Parsons, Zucchero, Pedro Eustače (Pedro Eustache), kao i slavni gosti iz mnogih drugih oblasti, došli su da odaju počast Đivanu. Istaknuti kompozitori i muzičari koji nisu mogli da dođu poslali su video poruke, među njima Hans Cimer, Eni Lenoks, Brajan Mej, Spivakov.

„Đivanova muzika me dira pravo u srce, svojom tugom, tako nežnom i čistom, a njena osećanja su tako plemenita i topla.“ — Piter Gebrijel

Pre te proslave, Kristijan Šolce (Christian Scholze) i njegov čudesni tim iz Network Medien Germany, napravili su zadivljujući Đivanov portret, „Duša Jermenije“ (The Soul od Armenia), na dvostrukom CD, koji je dobio brojne nagrade,  među kojima su i „Nagrada nemačkim muzičkih kritičara“ i „Top of the World“, a na samom vrhu evropskih lista world music nalazio se puna dva meseca. Bio je to veliki poklon Maestru za njegov osamdeseti rođendan.

„Život Đivana Gasparijana mogao bi pružiti dovoljno materijala za izgradnju pravog mita, ali je sam po sebi toliko zanimljiv da bi zahtevao bilo kakvu idealizaciju…“ — Network Medien GMBH

 Sportski šampioni, kao što su bokser Arthur Abraham i Juri Vardanjan, prešli su dug put od Nemačke zato da bi čestitali Maestru. Juri Vardanjan, Jermen, svetski šampion u dizanju tegova, koji drži brojne rekorde u tom sportu, poklonio je jednu od svojih medalja Gasparijanu. „Sada ste i sportski šampion“, rekao je. 

Maestrov unuk, Đivan Gasparija Mlađi, takođe je nastupio te večeri zajedno s gostujućim muzičarima iz različitih žanrova.

Godine 2008, 24. novembra, Đivan je dobio simbolični mač od ministra odbrane Jermenije, Sejrana Ohanjana.

Povratak na sadržaj Etnoumlja #9-10 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>