VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Intervju:
BOJANA NIKOLIĆ
Autor: Oliver Đorđević

bojana_nikolic_dar_paracin.jpg
Bojana Nikolić i grupa Dar
Foto: Mirko Nićiforović

Bojana Nikolić i „Dar” je nov sastav na srpskoj world music sceni koji nudi vrhunsku interpretaciju srpskih i balkanskih tradicionalnih seoskih i gradskih pesama. Na repertoaru grupe su pesme i kola iz svih krajeva Srbije - Vojvodine, Šumadije, Kosova i Metohije, istočne i zapadne Srbije, kao i pesme sa prostora bivše Jugoslavije, Bugarske, Grčke i Rumunije. Članovi grupe su studenti i apsolventi Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i profesionalno se dugi niz godina bave ovom vrstom muzike. Sastav je osnovala Bojana Nikolić, etnomuzikološkinja i jedna od najboljih interpretatorki tradicionalne pesme mlađe generacije na ovim prostorima. Sa njom razgovaramo o razlozima interesovanja za izvornom muzikom, dugogodišnjem angažmanu u „Balkanici”,  planovima…

Etnoumlje: Drago nam je da ste prihvatili razgovor za magazin Etnoumlje. Pamtimo Vas sa nastupa na festivalu Etnomus 2000. godine u Jagodini. Iako ste tada bili veoma mladi, sve u publici ste oduševili svojim glasom. Koja su Vaša sećanja na period kada ste počinjali sa tradicionalnom pesmom i ko je najviše uticao da se opredelite i pravilno izučite tradicionalno pevanje?

Bojana Nikolić: Kada sam imala devet godina roditelji su me upisali u M. Š. „Kosta Manojlović“ u Zemunu - odsek violina i u Kulturno umetničko društvo „Ikarbus“, gde sam se prvi put susrela sa srpskom tradicionalnom pesmom, igrom i svirkom. Taj momenat je svakako imao najvažniji uticaj na moje profesionalno opredeljenje i muzičko uzrastanje tokom svih ovih godina.

U KUD-u sam bila vokalni solista i uz pratnju orkestara na koncertima sam pevala naše najpoznatije narodne pesme („Zapevala sojka ptica”, „Moj golube”, „Preleteše ptice lastavice” i dr.). 1997. godine upoznala sam Simonidu Stanković koja mi je odškrinula vrata bezgraničnog prostranstava i bogatstva tradicionalne muzike raznih naroda. Tada sam se prvi put susrela sa srpskim seoskim dvoglasnim pevanjem „na glas“ i „na bas“, kao i pesmama iz Bugarske, Rumunije, Mađarske, Rusije, Portugalije... Očarana različitim stilovima, bojama glasova, snazi i energiji koju bude u meni, počela sam da se zanimam za vokalne tehnike, što je zapravo i danas moja najveća opsesija. Završila sam osek za srpsko tradicionalno pevanje u M. Š. „Mokranjac“ i nakon toga upisala odsek za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

E: Kada ste započeli profesionalni rad u „Balkanici”, ansamblu Sanje Ilića, i do koje godine je on trajao? Kakvi su Vaši utisci vezani za ovaj Vaš angažman i koliko Vam je on pomogao da steknete neophodno iskustvo?

-„Balkaniku” sam uživo prvi put slušala na njihovom koncertu u Centru „Sava” 2001. godine. Sećam se, kupila sam kartu od tapkaroša i koncert gledala sa pomoćnog sedišta iz poslednjeg reda u parteru. Oduševljena slušala sam izvođače, pogotovo ženske vokale - Brankicu Vasić Vasilisu, Natašu Jelić i druge devojke. Sve vreme sam imala misao u glavi - ovo bih mogla ja da pevam! Ubrzo sam dobila poziv da dođem u studio kako bi me Sanja čuo, preporučila me je Andrijana Jovanović. Od tog perioda pa narednih osam godina bila sam stalna članica i jedna od solista u grupi. To je zaista jedno veliko i odlično iskustvo. Pevala sam na preko dvesta koncerata u zemlji i inostranstu; nastupala sa brojnim muzičarima kao što su Teodosi Spasov, Vlatko Stefanovski, Pejo Peev, Slobodan Trkulja. Kao solista sarađivala sam sa grupama: „Hazari“, „Teodulija“, Ognjen i „Prijatelji“, sa Dragoljubom Đuričićem, Madam Piano, i mnogim drugim sastavima i umetnicima srpske i balkanske world music scene. Dodatnu čar svemu daju naravno putovanja, pamtim Indiju, Ameriku, Pakistan, Kinu, skoro čitavu Evropu, Meksiko, Tunis, Južnu Koreju, Kanadu - sve te zemlje, ljudi, običaji, kulture, narodne nošnje, muzika, hrana, arhitektura i ostalo ostane urezano u sećanju i ostavlja bogatstvo koje ništa ne može da oduzme.

E: Nedavno ste oformili sastav „Dar”, kako je koncipiran program, koji su planovi i šta možemo očekivati u budućnosti od Vas i pratećeg ansambla?

-Formiranje moje grupe, odnosno sastava „Dar“ koji me kao solistu prati, je svakako jedna stepenica više i korak napred u odnosu na sve što sam do sada radila. Nenad Nikolić - diplomirao je na odseku za klarinet u M. Š. „Kosta Manojlović“, i svira razne tradicionalne duvačke instrumente - kaval, frulu, klarinet, okarinu, dvojnice; Marko Aleksić - diplomirao je na odseku za gitaru u M. Š. „Kosta Manojlović“, završna je godina odseka za kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u grupi svira gitaru i bira harmonije kojima „bojimo“ pesme; udaraljke svira Goran Milošević - jedan od naših najboljih perkusionista. Izvodimo pesme iz različitih krajeva Srbije, prostora bivše Jugoslavije, Bugarske, Grčke i Rumunije - jednom rečju naš koncept je Balkan. Moja želja je da što više starih pesama, koje nisu toliko poznate, pronađem i pevam. Naša kulturna baština je jako bogata i zaita mi je žao kada čujem da većina grupa i izvođača u Srbiji vrti tridesetak tradicionalnih pesama. Teren je u mom radu najvažniji, to je baza od koje sve počinje. Desi se, kada čujem neku pesmu, da odmah imam ideju za aranžman; dok ima brojnih pesama koje ne želim da obrađujem. Takve pesme pevam autentično, sama ili sa grupom pevača, bez ikakve muzičke pratnje, jer su same po sebi savršene. Na terenu je neiscrpno bogatstvo koje čeka da neko taj materijal snimi i sačuva, ali ne sebično, nego nesebično i otvoreno. Samo tako se naša kultura može negovati i prenositi dalje. Sa sastavom „Dar“ planiram do kraja godine da počnem snimanje cd-a, pesme sam već odabrala ali želim prvo da diplomiram kako bih se potpuno tome posvetila. Volela bih da imamo što više koncerata u našoj zemlji i na svetskim festivalima. Trudićemo se, radićemo onako kako mislimo da je najbolje i nadamo se da će naša interpretacija srpske i balkanske tradicionalne muzike naći svoju publiku, koja će u njoj uživati podjednako koliko i mi.

E: Šta po Vašem mišljenju predstavlja „world music” i da li ovu odrednicu poistovećujete sa terminom „etno-muzika”, odnosno, da li je pravilno da i tradicionalnu muziku svrstamo pod etiketu „muzika sveta” kao što je slučaj u mnogim zemljama (tržištima) na Zapadu.

-Na ovo pitanje odgovoriću iz perspektive etnomuzikologa. Termini tradicionalna muzika i „world music“ se u našoj etnomuzikologiji ne poistovećuju. Mi zastupamo koncept da se termin „world music“ odnosi na različite obrade i individualne interpretacije tradicionalne muzike (korišćenje samo fragmenata, kombinovanje sa raznim muzičkim žanrovima - jazz-om, pop-om, elektronskom muzikom itd.). Termin „etno“ i „etno-muzika“ je poslednjih godina popularna među širokim narodnim masama, prvenstveno u gradu. Pod tim  odrednicama ljudi podrazumevaju sve što, po njihovom mišljenju, ima veze sa tradicijom - od starog pokućstva, nošnji, instrumenata, tradicionalnih pesama, preko „Balkanike“ i Bilje Krstić do Željka Joksimovića i Jelene Tomašević. U seoskoj praksi zastupljeni su termini „izvorna muzika“, „narodna muzika“, sada i „etno muzika“, dok se ranije govorilo: „Nema kod nas muzika, samo pesma i svirka.“


Povratak na sadržaj Etnoumlja #8 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>