VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Srpska scena:
BILJA KRSTIĆ I BISTRIK

Autor: Oliver Đorđević

bilja_krstic_foto_srdjan_ralic.jpg
Bilja Krstić
Foto: Srđan Ralić


„Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa muzikom. Izvor mali a obale široke. Od par kapi nastale su moćne bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva, pravljena dušom, instiktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora...”, između ostalog govori za naš magazin Bilja Krstić.

Etnoumlje: Poznato je da ste karijeru započeli kao pop izvođač. Koji momenat smatrate prekretnicom za Vaše konačno opredeljenje za etno-muziku?

Bilja Krstić: Odavno sam osećala posebnu ljubav, poštovanje i veliku odgovornost prema tradicionalnoj muzici, pomalo bila ljubomorna a u isto vreme se i divila zemljama koje su na najlepši način, uveliko predstavljale svetu svoje tradicije. Pre petnaestak godina rodila se ideja, da pokušam da naše prelepo muzičko blago predstavim na jedan potpuno nov način. Uz nesebičnu pomoć mojih kolega i prijatelja sa Fakulteta muzičke umetnosti krenula sam u novi izazov, avanturu i nazvala je „bistrik-vrelo-izvor”, sledila sam onu lepu priču... Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa muzikom. Izvor mali a obale široke. Od par kapi nastale su moćne bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva, pravljena dušom, instinktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora...

E: Vašu muziku definišu u okvirima tzv. „world music”. Na koji način doživljavate kvalifikacije, odnosno, da li ih prihvatate i da li imate neko posebno mišljenje o njima?

-Teško bih mogla da definišem moj sadašnji žanr, iskrena da budem, ne dopada mi se ni jedna od postojećih odrednica, naročito ne „etno” jer se pod tim pojmom svašta svrstava, kod nas.

E: „XX vek obeležio je jazz, rock i pop dok XXI vek pripada „muzici sveta’”, svojevremeno je izjavio Peter Gabriel. Kao dokazani predstavnik „world music” scene i jedna od onih koja je formira, molimo za mišljenje, u budućnosti, u kom pravcu je moguća dalja nadogradnja tradicionalne muzike i kakvu sve fuziju možemo da očekujemo? Da li je pri tom moguće da proizvodi ovih spojeva potpuno degradiraju tradicionalnu muziku? 

-World music se pojavljuje u godinama , kada folklor kao narodna umetnost nestaje, otuda i potreba savremenog čoveka da osvesti, prepozna i oživi zaboravljeno i da bogatstvo svoje kuće širom otvori i pokaže svetu.Vrednost narodnih melodija dolazi do izražaja tek kada se neguje. Svako ima pravo na svoj muzički izraz pa i u korišćenju tradicije, neko je dopunjuje i nadogradjuje, neko improvizuje, stilizuje, neko je, nažalost, potpisuje kao svoje delo, ali pesma nastavlja svoj put, zvučnog trajanja, što je vrlo važno. Što se budućnosti tiče, u kom pravcu će ići nadogradnja tradicionalne muzike ja to ne znam jer etnomuzikološko nasleđe je vrlo atraktivno i primamljivo za obradu, sredstvima kojima se služe autori moderne, popularne muzike u svetu. Moja je želja da sve ide samo u dobrom pravcu. Folkor treba negovati, koristiti njegove motive nevulgarizujući ga, približiti ga današnjem vremenu i pokazati da je iskren jezik narodnog stvaralaštva univerzalan i razumljiv svima.

E: Prošla godina je za Vas i „Bistrik” bila veoma uspešna. Održali ste sjajan koncert u Centru „Sava”, u junu je magazin Songlines album „Tarpoš” uvrstio u Top 10, novembra ste nastupali na Radijskom festivalu u Dortmundu, potom sjajan koncert u Pozorištu na Terazijama… Sva ova dešavanja prvenstveno su organizovana da bi na pravi način promovisala Vaše najnovije izdanje. Da li je „Tarpoš” prihvaćen kako ste očekivali?

-Radujem se. Ova raskošna ženska kapa, sa krunom, pokrila je dobar deo Evrope, Bistriku i meni otvorila nove prostore da slobodno plasiramo svetu svu lepotu srpske muzike, jezika i pokažemo svaku originalnu crtu i sve što je tipično za ovaj  prostor.

E: Kako organizujete Vaše obaveze i koliko članovi Bistrika utiču u nadogradnji Vašeg stvaralaštva i formiranju konačnog izgleda Vašeg muzičkog proizvoda?

-Bistrik čini 10 muzičara, u šali kažem da smo kulturno umetničko društvo. Divni ljudi, sjajni muzičari, živimo kao porodica što se i dâ osetiti na sceni, jer posebna energija struji među nama. Sedam godina stojim ispred Bistrika, pre svega prijatelja, koji su svih ovih godina istrajali prateći me u često iscrpljujućem radu, od samog početka učestvovali u svakom trenutku stvaranja, svako na svoj način (aranžmani, melografisanje, kreiranje garderobe, probe, snimanja u studiju...)

E: Muzika za film „Zona Zamfirova” je ostvarila upečatljiv utisak na njegove brojne gledaoce. Da li je za Vaš postupak stvaranja muzike za film dosta drugačiji od rada na studijskom albumu?

-Veliki je izazov raditi muziku za film. Poželela bih svakom od kolega da u svojoj karijeri ima tu šansu. Rad na filmu „Zona Zamfirova” je bio vrlo zanimljiv, sve je vezano za sliku, morate poštovati ideju reditelja i na kraju ne donosite konačnu odluku vi, već reditelj. Neverovatno koliko muzika podržava film i koliko je važna njena uloga. Moram priznati da mi je ipak veće uživanje rad na studijskom albumu.

E: Za nas je naročito zanimljiv Vaš nastup 2005. godine na festivalu „Mostra SESC de Artes Mediteraneo” u Sao Paulu gde ste nastupali sa brojnim muzičarima iz zemalja Mediterana kao jedini ženski izvođač. S obzirom da „world music” karakteriše otvorenost za različitost kultura, kako ocenjujete saradnju sa kolegama drugih nacionalnosti i kako oni prihvataju balkansku muziku?

-Definitivno najlepše iskustvo koje sam dosad imala na gostovanjima u inostranstvu. Prvi put sam bez mog orkestra Bistrik nastupala na tako velikom svetskom sajmu umetnosti a drugi put sam bila u Brazilu. Sao Paolo je bio centar festivala. Sala u kojoj smo nastupali nalik je Centru „Sava” u Beogradu. Organizacija je bila vrhunska, probe su bile naporne, radili smo od 10h do 22h sa jednom pauzom za ručak 8 dana a tri dana smo imali koncerte (20 pesama sa različitih prostora Mediteran, Afrika i Južna Amerika). Najzanimljivije pesme su bile iz Francuske, Italije, Španije, Grčke, Turske, Maroka… Prvi put sam na probi videla neke stare instrumente koje su muzičari doneli specijalno za tu priliku. Iz Francuske „putnička viola” iz porodice „viola da gamba”, iz Italije specijalno pravljenu „sardinijsku gitaru” koja je imala duplu kobilicu, svirao je muzičar i gudalom i prstima a držao je gitaru kao čelo. Pripalo mi je zadovoljstvo da sa čuvenim „Tenorima di Bitti” iz Sardinije pevam jednu njihovu pesmu a oni samnom moje „Kalajdžijsko kolo”. Na bis je ceo orkestar Mediterraneo izvodio pesmu sa mog prvog albuma „Rodila me majka lepu” i to je definitivno bio moj  trijumf. Bio je to skup vrhunskih muzičara, razmenili smo iskustva, dosta je bilo priča o pesmama i instrumentima, čuveni brazilski muzičar Tom Ze je bio naš domaćin i snimljen je divan dokumentarni film sa svim muzičarima iz orkestra. Balkanska muzika je dobila najlepše kritike i to je moj lično najveći uspeh do sada, solistički. Sa ovog gostovanja nosim divne slike i uspomene  a  prijatelje sam stekla za ceo život. „Tenori Di Bitti” su bili specijalni gosti na mom velikom koncertu u Centru „Sava” 31. marta 2007. godine (promocija „Tarpoša”).

E: Uzimajući u obzir produkciju, mišljenja sam da je album „Tarpoš” Vaše najbolje izdanje do sada. Osim po tome, koje su razlike između ovog izdanja i ranijih - „Bistrika”, odnosno „Zapisa”?

-„Bistik” je nastao 2001. godine, krenuo je sa izvorišta i ta reka tonova zapljusnula je obale svih naših čula, poželeli smo da tonski zabeležimo i druge pesme koje su bile deo koncertnog programa, što se desilo 2003. godine u Novom Sadu u „Studiju M”. Drugi album „Zapisi” (naziv se vezuje za tonske i notne zapise), je živi album, imao je sreće  da bude podržan filmom „Zona Zamfirova” što je bio pun medijski pogodak. Treća-sreća, „Tarpoš” kao kruna carstva zvukova narodnog napeva od Srbije pa sve do Bugarske i Grčke, svakako je naše najzrelije, najuspešnije delo, jer ova balkanska kapa i šarenica je već u Evropi. Ono što ovaj album izdvaja od prethodnih, pored izbora pesama, je da sam prvi put sama nasnimavala glasove u pesmama „Dunje i jabuke” i „Jana i Turčin”, (kroz kanonsku obradu podražavanje glasanja goluba predstavlja pravu malu vratolomiju), novi pristup aranžmana M. Stanojevića kao i izuzetan producent Voja Aralica, doprineli su da „Tarpoš” postigne najveći uspeh.

E: Ostvarili ste poslovnu saradnju sa renomiranim evropskim etiketama: Intuition – Schott Music iz Nemačke (2007 i V2 Record Company iz Grčke (2002.). Koja je osnovna razlika između njihovog poslovanja i pristupa koji imaju domaći izdavači?

-V2 iz Grčke je isljučivo za to tržiste objavio album „Bistrik”, nisu se mnogo angažovali oko drugih stvari za promociju albuma, ali su nam pomogli sa finansijama za festival „Mercado” u Salvadoru. „Intuition” iz Nemačke je renomirana izdavačka kuća i vrlo su ozbiljno promovisali naš album „Tarpoš” na evrposkom tržištu. Album je prvo izašao u Nemačkoj krajem marta prošle godine, a već u aprilu u Engleskoj... Ponudili su nam promotere i bukere za koncerte i sada po prvi put ne razmišljamo o koncertima u inostranstvu i festivalima kako doći do njih. Čekamo raspored koncerata u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj... Dakle, velika je razlika između grčke izdavačke kuće i nemačke, a o domaćim kućama ne mogu da dam komentar jer u našoj zemlji je definitivno sve komplikovano pa i izdavaštvo.

E: Vaše mišljenje o kvalitetu, raznovrsnosti i organizovanosti ovdašnje world music scene. 

-Tržište je malo, koncerata takođe, nekada je sve bilo po ključu, sada po partijskoj opredeljenosti i teško je raditi u našoj zemlji.Valjda će doći i neko bolje vreme pa će kvalitet biti taj koji će diktirati uspeh, a pripadnost nekoj od opcija biti prošlost. Ima dosta interesantnih bendova koji zaslužuju više prostora i bolji tretman, od nekih  uspešnih i vodećih. Ovdašnja world music scena još uvek nije dobro organizovana. Treba biti strpljiv i treba biti veran putu koji smo izabrali a takav put se uvek  nagradi, kroz šanse, mogućnosti i prilike.

 

Vidi više o Bilja Krstić i Bistrik >>

Povratak na sadržaj Etnoumlja #4 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>