VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Esej
BALKAN IMPRESSIONS - FOLKLOR I DŽEZ (I)
Autor: Predrag Milanović

lala_kovacev_3.jpg
Lala Kovačev
Foto: el gvojos

Krajem 1982. godine dogodilo se nešto vrlo interesantno u muzičkom životu Beograda. Bila je to pojava džez bubnjara Lale Kovačeva i njegovog sastava „Balkan Impressions”. Projekat nazvan jednostavno „Balkan Impressions” u podnaslovu je nosio i bližu odrednicu „folklor i džez Lale Kovačeva”. Za poznavaoce zbivanja u džez muzici ovo i nije predstavljalo neko veliko iznenađenje jer je od samih začetaka džeza u našoj sredini postojala određena praksa korišćenja folklornih tema obrađenih na džez način. Bili su poznati aranžmani Vojislava Bubiše Simića, dirigenta džez orkestra RTB, kao i nekih drugih džez muzičara koji su se sporadično bavili ovom oblašću. Postojala je i tradicija džez festivala na kojima su često „big band”-ovi svirali folklorne teme (ponekad i zadate [1]) na džez način. Ono što je u slučaju Lale Kovačeva bilo iznenađujuće bila je činjenica da je šira muzička publika „Balkan Impressions” prihvatila sa oduševljenjem. Šta se zapravo desilo? Otkuda toliko interesovanje za muziku koja je do tada bila na marginama muzičkih zbivanja? Čime je ova muzika zaintrigirala posvećene ljubitelje tzv. ozbiljne muzike kao i rokere i „narodnjake”? Po čemu se razlikovala od dotadašnjih pokušaja slične vrste?

                Sva ova pitanja zaokupljala su moju pažnju i u to vreme ali, moram priznati, mnogo površnije. Zadovoljavao sam se jednostavnijim odgovorima koji su proisticali iz informacija o samom Lali Kovačevu i o njegovoj internacionalnoj karijeri, velikom broju dobrih, poznatih pa i popularnih muzičara koji su u ovom projektu učestvovali, medijskom i reklamnom tretmanu koji nije bio zanemarljiv, barem ne za ono vreme. Svi ovi faktori uticali su naravno i na formiranje mog ličnog odnosa prema ovoj muzici ali me njihovo dejstvo na širu muzičku publiku nije naročito doticalo. Tada. Mislio sam da je jednostavno normalno to što publika reaguje na folklorne melodije bez obzira što su one uobličene u stilu koji zahteva džez muzika.

Danas, posle toliko godina, (u kojima su se pojavile još dve ploče Lale Kovačeva kao i neke druge novije, savremenije i kompleksnije o čemu će biti reči u hronologiji na kraju), vidim da nisam bio u pravu ili barem ne potpuno. Pitanja su se umnožila a interesovanje produbilo i uzelo novi pravac. Sada znam da se po pitanju pojava u muzičkoj kulturi, kulturi uopšte i ljudskoj komunikaciji posebno, apsolutno ništa ne može i ne sme tretirati kao „jednostavno normalno”, samo po sebi razumljivo i prihvatljivo bez veoma ozbiljne i sveobuhvatne analize relevantnih faktora i pokušaja da se barem delimično odgovori na pitanja koja se nužno postavljaju pred nekim ko se bavi pomenutim pojavama.


Preuzmite kompletan tekst u pdf formatu>>


















Povratak na sadržaj Etnoumlja #9-10 >>

Pregled svih brojeva Etnoumlja >>